Kroz istoriju civilizacije menjala se definicija grada, kao i kriterijumi koji određuju šta grad može biti. Sve definicije slažu se u jednom da grad ne određuje ni broj stanovnika, niti bilo šta drugo – već činjenica da se stanovnici bave industijskim, tehničkim, digitalnim i administrativnim delatnostima.
Veliki potrošači energije
U samom načinu i sistemu upravljanja gradovima neophodno je nešto menjati. Pored toga što privlače sve veći broj stanovnika, gradovi postaju veliki potrošači energije, tako da su, po tom osnovu, odgovorni za veliku emisiju gasova sa efektom staklene baste, čak 75% od ukupne emisije stvaraju gradovi. To ukazuje na to da su gradovi dosta odgovorni za klimatske promene, iako teritorijalno zauzimaju veoma mali procenat planete, svega 3% ukupne površine. Jednostavno rečeno, veoma veliki broj stanovnika na maloj teritoriji i njihov način života dovode do sve teže održivosti gradova.
Pored ekoloških, odnosno klimatskih, tu su i socijalni i ekonomski problem, i svi zajedno zahtevaju menjanje modela upravljanja gradovima. Smernice ka tom boljem upravljanju daju između ostalog i Ciljevi održivog razvoja Agende 2030 među kojima se nalazi i cilj 11 – Održivi gradovi i zajednice. Ovim ciljem se definišu modeli kako gradove i ljudska naselja učiniti inkluzivnim, sigurnim, otpornim i održivim. Već iz samih naziva potciljeva vidi se u kom pravcu idu smernice. https://sdgs.un.org/goals/goal11
Zeleni gradovi Srbije
Da bi se uopšte pokrenuli i okrenuli upravljanju gradovima, u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, neophodno je usklađivanje javnih politika. Donošenje brojnih dokumenata javnih politika predstavlja važan korak u definisanju ovih ciljeva i mera za njihovu implementaciju, a naročito za praćenje uspeha u svakom gradu i lokalnoj zajednici.
Tako je Beograd nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte. Kragujevac je, uz Beograd, Novi Sad, Rašku i Irig, jedan od pet gradova koji je pozvan da uzme učešće u projektu „Zeleni gradovi Srbije“ koji podržava ambasada Kraljevine Holandije. Balkanske zemlje i gradovi, prema Agendi UN 2030, treba da redukuju temperaturu za 1,5 stepeni Celzijusovih.
Šta predstavlja održivi grad?
Šta je u stvari održivi grad kojem težimo i kako to postići? Dakle, održivi grad je onaj u kojem ima dovoljno mesta za stanovanje, gde se jednostavno i sigurno može kretati javnim prevozom ili biciklom, gde su parkovi dobro organizovani, opremljeni i raspoređeni, te da ljudi imaju lak pristup svim zelenim prostorima, gde su vazduh i voda kvalitetni a upravljanje otpadom osmišljeno. Takav grad je prilagodljiv na klimatske promene i ima kapacitete da svojom održivošću prevaziđe krizne situacije.
Nekontrolisan rast populacije, ubrzana neplanska gradnja i širenje periferije gradova, betonizacija, sve to dovodi do povećane ranjivosti gradova na prirodne katastrofe. Tome smo se i sami uverili tokom ove godine, pošto smo bili izloženi, u više navrata, jakim olujnim vetrovima koji su pritom bili praćeni obilnim padavinama.
Prva asocijacija na održivi grad je zeleni grad sa formiranim zelenim infrastukturama. Jer se time stvaraju uslovi manjeg efekta staklene bašte, bolje regulacije padavina, temperature, vetrova a samim tim i zdraviji i kvalitetniji uslovi života. A najkraći put kojim možemo dovesti zelenilo u betonirane gradove su svakako zeleni krovovi, fasade i baštenske zajednice.
Ljubljana VS Beograd
Mnogi gradovi u bližem ili širem okruženju prošli su mnoge od faza približavanja boljoj održivosti, pre svega uvođenjem zelenih infrastruktura na sve moguće načine. Dokazali su da je moguće dostići održivost, a najbliži primer je Ljubljana, koja je 2016. godine proglašena i Zelenom prestonicom Evrope.
Šta je Ljubljana postigla za dobru održivost grada? Kao prvo, organizovana je kao grad kratkih udaljenosti i malih brzina. Sa bilo koje tačke u gradu do prirodnog okruženja nije potrebno više od deset minuta hoda. Potpuno je uređena prema merama čoveka i to se oseća na svakom koraku. Ljubljana ima čak 560 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku, odnosno 542 kvadratnih metara javnih zelenih površina (površine u javnoj upotrebi). Na osnovu ove kategorije, Ljubljana spada među najzelenije gradove Evrope. U gradu ima 100 hektara novouređenih zelenih površina, koje i dalje niču iz degradiranih urbanih površina. Još od 2015. godine, u gradu se za tretmane zelenila ne koriste pesticidi i herbicidi, po preporuci Instituta za održivi razvoj.
Situacija u Beogradu je drastično drugačija. Prema podacima Plana generalne regulacije, zelenih površina u glavnom gradu Srbije ima svega 12 posto, a ono što je poražavajuće da gradska opština Vračar ima svega 1,5 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku (!).
U Ljubljani se otpad razvrstava na svim nivoima u pet grupa i usmerava ka regionalnom centru za upravljanje otpadom. Na rubovima grada su četiri parka prirode, od kojih Ljubljansko barje obuhvata 135 kvadratnih metara močvarnog plavnog terena i koje je zaštićeno od strane organizacije UNESCO kao svetska baština. Održava se sistem urbanog baštovanstva nasleđen iz dugogodišnje prakse.
Ljubljansko barje, Foto: Savaparks
U Beogradu je skroz drugačija situacija. Naime, otpad se odlaže na pet zvaničnih deponija komunalnog otpada, od kojih je najznačajnija i najveća deponija “Vinča”. Dobra stvar je što je nedavno stara deponija “Vinča”, koja je inače predstavljala crnu tačku u Evropi, zatvorena, i što je napravljeno novo, savremeno postrojenje za preradu komunalnog otpada, od koga će se proizvoditi i električna i toplotna energija. I dalje su divlje deponije velika boljka Beograda, kao uostalom i cele Srbije.
U nastojanjima da gradovi dostignu što veći stepen održivosti, moraju da učestvuju svi, kako međunarodne i regionalne organizacije, finansijske institucije, regionalne razvojne banke, privatni sektor, tako i države i lokalne vlasti, nevladin sektor, građani – što prepoznaju i smernice organizacije Ujedinjenih nacija ali i skupštine opština i gradova.Bez obzira na to što svaka strana ima svoj interes i nivo uključenosti, svima je zajednički cilj dobrobit svih stanovnika i to u dugoročnom smislu, kao trajno održivo stanje.
Tekst: Majda Adlešić
Foto: Pixabay
Share this: