Author Archive Admin

  • Home   /  
  • Articles posted by Admin
    • ( Page2 ) ( Page2 )
ByAdmin
, ,

PO TRETMANU OTPADNIH VODA – NALAZIMO SE NA SAMOM ZAČELJU

Na početku serijala o kvalitetu vode, više puta smo napravili vezu zagađenih, otpadnih voda svuda oko nas i lošeg kvaliteta pijaće vode. Otpadne vode iz domaćinstava, industrijske otpadne vode, atmosferske padavine – koje završavaju u kanalizaciji – sve dospevaju, nažalost, do naših reka i zemljišta. I to je onaj začarani krug problema i rešenja. Odgovor za to kako doći do kvalitetnije vode za piće je i u izgradnji kvalitetnih prečistača otpadnih voda. Da bismo došli do prečistača otpadnih voda, neophodna je kvalitetna kanalizaciona infrastruktura.

Postupak prečišćavanja otpadnih voda

Srbija, po izgrađenosti kanalizacione infrastructure, spada u srednje razvijena područja, međutim, po tretmanu otpadnih voda – nalazimo se na samom začelju. Ne samo da je broj postrojenja nedovoljan, već postojeća rade zastarelom tehnologijom, ima slučajeva da izgrađena postrojenja nisu nikad ni proradila. Po podacima iz 2020. godine, samo je 14,1 % stanovništva bilo priključeno na sisteme za preradu otpadnih voda. Sam postupak prečišćavanja otpadnih voda je kompleksan i jedino sproveden u potpunosti – daje očekivani rezultat.

Postoje tri koraka u tretmanu: prvi se odnosi na uklanjanje materija i materijala koji dospevaju u otpadne vode (filtracijom i taloženjem), zatim deo procesa kada se uklanjaju materije biološkim ili hemijskim tretmanom; potom sledi uklanjanje nerazgradivih, patogenih i opasnih materija, dezinfekcija i tretman mulja. Projekti izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su pre svega infrastrukturni projekti. Sasvim je jasno da, ovako kompleksan postupak prečišćavanja otpadnih voda do stepena kvaliteta s kojim može biti vraćena u prirodu, nije nimalo jeftin.

Pored toga, takav poduhvat zahteva kvalitetnu kanalizacionu mrežu, nikad to nije jednokratna investicija već se stalno pojavljuju troškovi održavanja, remonta i sl. Potom, za uspeh ovakvog poduhvata neophodan je stručni ljudski potencijal, od izrade projekta do realizacije i upravljanja jednim prečistačem otpadnih voda. Preko potrebna je kontinuirana edukacija stanovništva o ovim temama. Takođe i adekvatne mere, kojima se industrijski sektor mora disciplinovati. Svaki od ovih segmenata kod nas je upitnog kvaliteta, što dodatno usporava ove važne procese i aktivnosti.

Nivo zagađenja voda

Zagađenje reke

Najveći deo sadržaja u zagađenim vodama kod nas potiče iz komunalnih i industrijskih izvora, koji preko kanalizacionih sistema svoje neprečišćene otpadne vode, najčešće, ispuštaju u vodotokove. Najveće količine prisutnih azota i fosfora u otpadnim industrijskim vodama potiču iz postrojenja u okviru energetskog sektora, hemijske i mineralne industrije, kao i javnih komunalnih preduzeća.

S druge strane, sadržaj organskih materija u otpadnim vodama je značajan i njihov sadržaj je najčešće posledica aktivnosti ljudi. Nalaze se u vodama iz domaćinstava, mada mogu nastati i kao rezultat poljoprivrednih aktivnosti, seče šuma, spiranjem sa urbanih površina. Dodatno zagađenje su i bolničke otpadne vode i farmaceutski proizvodi iz domaćinstava, koji se uglavnom direktno bacaju u slivnik, dospevajući tako u kanalizacioni sliv, a onda i u reke. Mikroplastika takođe igra veliku ulogu, uglavnom kao rezultat habanja guma i asfalta, ali i plastičnog otpada koji završava u reci. Ono što treba imati na umu da za praćenje i analizu farmaceutskih proizvoda i mikroplastike nemamo laboratorijske kapacitete za praćenje, tako da je to samo pretpostavka.

Činjenica je da je ovog leta, nemački hemičar koji je plivajući po Dunavu sakupljao uzorke vode, odbio da pliva kada je došao do naših gradova – Novog Sada i Beograda.

Kako je u Subotici

Jedno od najstarijih postrojenja za preradu otpadnih voda, još iz vremena Jugoslavije je podignuto u Subotici (prvo postrojenje podignuto je u Sarajevu). Presudna činjenica da do toga dođe je blizina Palićkog jezera i neophodnost njegovog očuvanja. Vremenom je kvalitet vode jezera značajno pogoršan, što je dovelo do izumiranja nekih biljnih i životinjskih vrsta, porasta muljevitih naslaga i nemogućnosti korišćenja jezera za kupanje i rekreaciju. U okviru popravljanja stanja jezera Palić, izgrađen je i 1975. godine pušten u rad Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda Grada Subotice. Prečišćavanjem se obavljala mehanička i biološka obrada otpadnih voda. Na ovaj način su redukovane organske i suspendovane materije iz vode (između 88% i 92%), dok je redukcija azota i fosfora bila minimalna (oko 15%).

Prva rekonstrukcija je obavljena posle 15-tak godina, što je doprinelo povećanju hidrauličkog kapaciteta, odnosno količine vode koja se može obraditi na dnevnom nivou. Zatim je 2003. godine urađena sanacija građevinske konstrukcije bazena i uveden je sistem dubinske aeracije, čime je poboljšano uklanjanje azota i fosfora, a uvedena je i linija mulja, čime je rešen problem zbrinjavanja nastalih muljeva. Novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda sa kompletnim tzv.tercijarnim tretmanom, što znači da je voda u kategotriji kvaliteta sa kojim može biti vraćena u prirodu, proradilo je 2009. godine.

Sve otpadne vode stanovništva, ustanova, zanatstva i industrije, kao i atmosferske vode Grada Subotice glavnim kolektorom dospevaju do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Upravo to što se sada tek rešava u Novom Sadu. Postrojenje ima dve linije: za mehanički i biološki tretman otpadne vode sa niskim organskim i visokim hidrauličkim opterećenjem, kao i za anaerobnu stabilizaciju mulja (nastalih tokom biološkog prečišćavanja otpadnih voda) u digestorima, uz proizvodnju biogasa i obezvodnjavanje nastalog digestovanog mulja. Hidrauličko opterećenje omogućava da i u intenzivnim kišnim periodima sistem funkcioniše. Od puštanja u pogon, i za vreme rekonstrukcija postojenje, nije nijeda dan prestalo sa radom. Danas se na uređaju za prečišćavanje otpadnih voda postiže mnogo bolji kvalitet izlazne vode od projektom predviđene. Za razliku od prethodnog perioda, postoji i funkcioniše linija mulja. Višak mulja iz procesa prečišćavanja ide na anaerobnu digestiju. Ovim procesom se stvara metan, tako da su u stanju da proizvode i električnu energiju, i to 30-40% električne energije za sopstvene potrebe.

Kako je u Bačkoj Topoli

Zagađene vode mogu na mnogo načina uticati na kvalitet životne sredine, pre svega na kvalitet voda reka ili jezera koji su prijemnici zagađenja, ali i na kvalitet podzemnih voda i zemljišta, odnosno sedimenta. Životna sredina je integrisani sistem koji apsolutno utiče na zdravlje ljudi i neophodno je sve delove životne sredine tretirati kao jednu celinu. Novi Sad je još prilično daleko od svog centralnog prečistača otpadnih voda. Zato jedno malo naselje, kao deo sistema Novog Sada, na Dunavu intenzivno radi na rešavanju ovog problema. Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Begeču omogućava da postojeća kanalizaciona mreža bude dovedena u funkcionalno stanje, čime se rešava jedan od najkrupnijih komunalnih problema u ovom naselju.

Kompleks prečistača prostire se na površini od 1,5 ha, udaljen je oko 500 m od samog naselja, južno od magistralnog puta Novi Sad-Bačka Palanka, a za kompletnu realizaciju ove investicije (uključujući i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa) izdvojeno je blizu 194 miliona dinara. Predviđena je primena kombinovanog postupka mehaničko-biološkog prečišćavanja vode. Time će se, kako se navodi, zadovoljiti svi neophodni uslovi zaštite životne sredine, naročito zaštite okolnog zemljišta, kao i površinskih i podzemnih voda. Prečišćene otpadne vode neće ugroziti kvalitet vode u recipijentu, odnosno Dunavu. Ovo će omogućiti kvalitetniji život stanovnika Begeča i rešiti problem sa pražnjenjem i prelivanjem septičkih jama. Na ovaj način, znatno se utiče na očuvanje životne sredine jer se sprečava zagađenje zemljišta i podzemnih voda.

U opštini Bačka Topola prečistač već funkcioniše, a njegovim radom sprečeno je dalje zagađenje reke Krivaja, što je i bio najvažniji cilj. U projekat je uloženo 600 miliona dinara, najvećim delom sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, a manjim delom i opštinskog budžeta. U postrojenju za prečišćavanje, za sada, u funkciji je samo jedan SBR reaktor, ali uskoro će proraditi još jedan bazen u kojem će se dnevno prečišćavati 1.400 kubika otpadnih voda. Za izgradnju poslednja dva kilometra deonica glavnog kolektora utrošeno je oko 53 miliona dinara, a za prečistač 626 miliona dinara. Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Bačkoj Topoli još ne radi punim kapacitetom, jer je projektovano i izgrađeno da može prečišćavati otpadne vode cele Bačke Topole, pa čak i s vremena na vreme otpadne vode Bajše i Zobnatice.

Kako je u Kuli i Vrbasu

U Vrbasu je izrađeno centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda Vrbas–Kula. Finansirao i od strane EU fondova. Ali zbog raznih, kako admisnistrativnih tako i tehnoloških propusta, bilo je potrebno dosta vremena da proradi. U izgradnju prečistača uloženo 23 miliona evra, a osnovni cilj, pored prečišćavanja velikih količina otpadnih voda, nastalih i zbog razvijene industrije u ova dva grada – je i poboljšanje sanitarnih i zdravstvenih uslova u Vrbasu i Kuli kao i okolnim selima.

Ovaj prečistač se sastoji od procesnog dela i infrastrukturnih i pratećih objekata sa kojima čini funkcionalnu celinu. Procesni deo postrojenja se sastoji od tehnoloških objekata i procesne opreme na liniji vode, mulja i biogasa, uz korišćenje servisnih fluida. Infrastrukturu postrojenja čine pomoćni i prateći objekti, portirnica, administrativna zgrada, garaže, radionice, magacini, trafo-stanica sa dizel agregatom, servisne saobraćajnice u krugu postrojenja, ograda oko postrojenja, hortikulturalno uređenje, cevni razvod vode, kanalizacije, protivpožarni sistem, električno napajanje i razvod, rasveta, signalne komunikacije i dr.

Početkom rada prečistača, računi za komunalije “obogaćeni“ su stavkom za prečišćavanje otpadnih voda. Još važnije od toga je edukacija stanovništva ka menjanju navika. Najviše kvarova dolazi upravo zbog veoma neadekvatnih stvari koje završavaju u otpadnim vodama. Postoje stvari koje koje se ne smeju bacati u toalete, sudopere ili šahte za retenciju vode, poput štapića za uši i tupfera za skidanje šminke, vlažnih maramica, dečjih pelena, higijenskih uložaka, hanzaplasta, hulahopki i čarapa, igračaka, pa i hrane. Ukoliko se građani budu odgovorno ponašali i primenili ove savete, izbeći će se problemi sa čišćenjem i otpušavanjem internih instalacija za odvođenje otpadnih voda, a ujedno pomoći da postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda nesmetano radi.

U zemljama u okruženju puno je primera kako se rešavaju problem otpadnih voda, od malih seoskih naselja do većih gradova. Ti primeri dobre su smernice kako izbeći greške i kako malim koracima rešiti ovaj veliki problem.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin
, ,

VODA U NOVOM SADU – DOBROG KVALITETA

Nekada se govorilo, ko jednom popije vodu u Novom Sadu – ostaje zauvek u njemu. To je naravno bila metafora za dobar kvalitet vode kojom se grad svojevremeno ponosio. Kako je danas? Da li je marketing, koji imaju proizvođači flaširane vode, toliko dominantan da nas ubeđuju u loš kvalitet vode sa slavine? Ili je pak marketing vodovoda ubedljiviji ili nedovoljno vidljiv u tome da nas uveri da je kvalitet vode iz slavine dobar? Šta je istina? Koliko ima mesta marketingu kada je reč o temama koje se tiču zdravlja, pa i strateških pitanja nacije?

Novosadska voda – jedna od najboljih u zemlji

Inače, pravo čoveka da pije zdravu pijaću vodu, zagarantovano je Zakonom o vodama i Ustavom Republike Srbije. Javno komunalna preduzeća su u obavezi da te zakone poštuju. Kako funkcioniše vodovod u Novom Sadu?

Dr Božo Dalmacija, redovni profesor Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom Sadu, tvrdi da je novosadska voda za piće jedna od najboljih u Srbiji.

„Novi Sad je dobio novu fabriku vode pre pet-šest godina. Ona je rekonstruisana i dovršena, i nalazi se na Limanu 1. Naš fakultet, PMF u Novom Sadu, kontroliše kvalitet i tehnologiju prerade te vode, pored Instituta za javno zdravlje Vojvodine, koji radi svoj deo posla. Dakle, mi radimo onaj deo posla koji je bitan za upravljanje fabrikom. U početku je tu bila samo filtracija, potom je dograđena i ozonizacija, i uz postojeću dezinfekiju, bilo koji mikropolutanti koji bi se pojavili u vodi, ne mogu da prođu i dođu do građana. Zbog svega ovog je i svrstava u jednu od najboljih u Srbiji“, smatra prof. dr Dalmacija.

A šta je sa vodovodnom mrežom

I Institut za javno zdravlje Vojvodine navodi da je voda iz vodovoda Novi Sad bezbedna i kvalitetna, i da može, bez problema, da se koristi kao voda za piće. Međutim, ono što je dilema koliko možemo biti sigurni da ta voda iz fabrike vode, koja se distribuira u Novom Sadu, dolazi do naših slavina istog kvaliteta? U kakvom su stanju vodovodne cevi i koliko utiču na kvalitet vode u NS?

Prof. dr Dalmacija kaže da upravo u vodovodnoj mreži postoji problem. Naime, u nekim delovima grada imamo staru vodovodnu mrežu koja znatno utiče na kvalitet vode koja dolazi do krajnjeg potrošača. I zbog toga mora da se menja.

Vodovodne cevi, zamena ventila, Novi Sad

“Kako se razvijaju nove tehnologije, tako i vodovodne mreže napreduju i prate njihov razvoj. Nekada su postojale olovne vodovodne cevi, ali ne u Novom Sadu, na zapadu ih je bilo – i pošto je olovo otrovno, one su izbačene iz upotrebe. Mi smo odmah gradili sa gvozdenim pocinkovanim cevima. Kasnije smo koristili PVC cevi, a sada koristimo cevi od polietilena visoke gustine, a korišćene su i azbestne cevi. E, sad, sve te cevi se moraju posle dvadeset, trideset i četrdest godina menjati, i to treba imati na umu. Često puta vodovod o tome ne razmišlja, jer definitivno i cevi mogu da utiču na kvalitet vode. Tako recimo kada pukne cev, kod same te popravke, postoji procedura kako se to radi. Na primer, pukne cev, okolo se iskopa rupa, ispumpa se voda, postavi se nova cev, i onda se ta cev hiperhloriše šest sati da se ubiju svi mikroorganizmi u sistemu, a zatim se ta voda ispusti, i tek onda, građani mogu da dobiju vodu za piće. U nekim situacija, negde se žuri, i po onom principu „pusti vodu, pusti vodu“, može se desiti i gorepomenuto da voda u cevina nije dobrog kvaliteta, i praktično, to je onda stvar ljudi koji rade, a ne neke politike”, istakao je prof. dr Dalmacija, navodeći da je jako važno da građani znaju kakvu vodu piju, te su s tim u vezi napisali knjigu „Od izvorišta do potrošača“, i u njoj sve objasnili. Novi zakon o vodama, koji treba da se pravi imaće i uredbu koja će, kako kaže, nada se biti malo strožije i da uzme neke stvari u obzir, pa ćemo samim tim imati kvalitetniju vodu kod nekih vodovoda.

Tri izvotišta

Reni bunar, Nov Sad

Građani Novog Sada snabdevaju se pijaćom vodom sa tri izvorišta, koja eksploatišu podzemne vode, a to su „Ratno ostrvo“, „Petrovaradinska ada“ i „Štrand“. Sirova voda koja dugim cevovodima velikih prečnika dođe sa izvorišta prerađuje se u fabrici vode na Sunčanom keju. Tehnološki tretman sirove vode do kvaliteta sanitarno ispravne vode za piće, kako propisuje Pravilnik o ispravnosti vode za piće, teče u tri faze koje uključuju aeraciju, filtraciju i dezinfekciju.

U novosadskom distributivnom sistemu postoji ukupno petnaest rezervoara vode za piće različite veličine i namene, a pijaću vodu svakodnevno dobija više od 135.000 domaćinstava u Novom Sadu i okolnim naseljima. U sistem se svake sekunde distribuira oko 1.500 litara vode, a dnevno grad i prigradska naselja troše između 100 i 105 miliona litara vode, sa izuzetkom letnje sezone kada se potrošnja uveća za deset do 15 odsto.

Početkom 2016. godine počeo je  novi tehnološki proces. To je značilo dogradnju već postojeće tehnologije, a ugradnjom filterskih polja sa aktivnim ugljem i ozonizatora, mikrobiološka i fizičko-hemijska ispravnost vode u Novom Sadu podignuta je na najviši mogući nivo. Voda za piće iz distributivne mreže vodovoda u Novom Sadu klasifikovana je kao voda za piće koja može da se koristi svakodnevno, bez posledica po zdravlje ljudi jer nije opterećena visokim koncentracijama minerala. Svi parametri koji se određuju u vodi za piće predviđeni su Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji kao pravni Akt identifikuje parametre i propisuje njihove maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK). Voda iz fabrike vode i distributivne mreže svakodnevno se kontroliše i svi parametri su u skladu sa MDK vrednostima. Tvrdoća novosadske vode je oko 15 dH (nemački stepen tvrdoće) i okarakterisana je kao srednje tvrda. Izvor: www.vikns.rs

Šum u komunikaciji

Nažalost, na internet stranici Instituta za javno zdravlje Vojvodine ne možemo naći najaktuelnije podatke o kvalitetu vode za piće u Novom Sadu, „najsvežiji“ su iz 2017. godine. S druge strane, na internet stranici Gradske uprave za zaštitu životne sredine grada Novog Sada tih podataka uopšte nema, jer to nije deo njihove nadležnosti. Građani često reaguju na izmenjena organoleptička svojstva vode. Odnosno, dešava se da voda ima ona svojstva koja joj nisu školski data: boju, miris i ukus.

Nažalost, teško možemo očekivati vodu kvaliteta kakav imaju neki veliki gradovi u Evropi (primera radi u Kopenhagenu, Beču ili Londonu možete bez bojazni piti vodu iz slavine) iz nekoliko razloga. Uprkos savremenim metodama prerade sirove vode u kvalitetnu pijaću vodu, sistemi vodovoda, odnosno mreže često nisu adekvatnog kvaliteta tako da voda koju u laboratoriji tretiraju maksimalno ispravnom promeni svojstva do slavine. Tu je i sistem kućnog vodovoda koji je u nadležnosti vlasnika. Pored toga, sirova voda nikad neće biti rasterećena nepoželjnih sastojaka zbog geološkog porekla.

Takođe, ne smemo isključiti povezanost sistema u prirodi, o čemu je pisao Viktor Šauberger, odnosno nedostatak zdravog šumskog tla koje je neophodno za zdrave vode. Šumsko tlo, koje nama nedostaje jednako kao i zdrave šume, može sačuvati velike rezerve vode. I pored toga što sprečava razaranje tla šuma pročišćava vode.

Šta nam je činiti u situaciji kada vodovod obavlja svoju uslugu kvalitetno ali iz određenih objektivnih razloga korisnici, odnosno građani nisu zadovoljni kvalitetom vode? Svakako da kupovina flaširane vode nije baš dobro rešenje. Tu mislimo na finansijski efekat. Na računima za komunalije u Novom Sadu cena hladne vode koju kao pijaću dobijamo na slavinama je 99,62 dinara za 1m3, što znači da je litar vode 0,09962 dinara. U prodavnicama litar flaširane vode je u proseku 50 dinara. Ali dodatna filtracija bi svakako bila mnogo sigurnije ali i ekonomičnije rešenje. Naravno, pre svega bi morali očekivati da nam nadležno preduzeće do kraja isporučuje kvalitetnu vodu.

Činjenica je da JKP „Vododod i kanalizacija“ ulaže značajna sredstva u komunikaciju s građanima, edukaciju dece i odraslih ali je građanima pre svega potrebna sigurnost u kvalitet vode koju piju.

Tekst: M. Adlešić i M. Ćirković
Foto: M. Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

TEMERIN: VODA ZA PIĆE ZABRANJENA JOŠ OD 2003.

Mnogi gradovi i opštine u Vojvodini imaju veoma ozbiljne probleme sa kvalitetom pijaće vode, kao i sa postupcima prerade otpadnih voda. U velikom broju slučajeva, ti problemi su udruženi, decenijski i više od toga, a pomaci i pokušaji rešavanja nedostaju ili završavaju u ćorsokaku. Tako je vodosnabdevanja za mnoge, ne samo zdravstveni i komunalni – već i administrativni problem.

Uzroci zagađenja

U okviru redovnih istraživanja, koja sprovodi Institut za javno zdravlje “Milan Batut” iz Beograda, u Vojvodini su u toku 2021. godine kontrolisana 43 javna vodovoda. Od ispitanih, 11 vodovoda je imalo kompletnu ispravnost vode. Isključivo fizičko-hemijsku neispravnost imalo je osam vodovoda, samo mikrobiološku četiri vodovoda a čak 20 vodovoda je imalo vodu udružene neispravnosti.

Najčešći uzroci mikrobiološke neispravnosti su povećan broj mezofilnih bakterija i ukupnih kolimorfnih bakterija, kao i kolimorfnih bakterija fekalnog porekla. Mezofilne bakterije ukazuju i na problem nečistoća u distributivnoj mreži, dok kolimorfne direktno povezujemo sa fekalnim poreklom i uzročnici su čitave grupe veoma ozbiljnih oboljenja. Najčešći uzroci fizičko hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećani otisak kalijum permanganata. Udružena neispravnost znači da su u vodi prisutne obe vrste definisanih neispravnosti.

Voda za piće neupotrebljiva

Udruženu neispravnost vode ima i voda koju građanima isporučuje JKP “Temerin” u naseljima opštine Temerin (Temerin, Sirig, Bački Jarak i Staro Đurđevo), koja naseljava oko 28.000 stanovnika. Procenat fizičko-hemijske neispravnosti je 95,9 % a mikrobiološke 11,11%, i već dugo traje, pa je voda zabranjena za piće od 2003. godine. Inače, bila je u upotrebi ali je promenom dozvoljenih vrednosti arsena od strane Svetske zdravstvene organizacije sa 0,05 na 0,01mg u litru, voda u Temerinu prešla u grupu neupotrebljivih.

Foto: Miloš Ćirković

Pored Temerina, ovako kritičnu situaciju imaju Ada, Crvenka, Kikinda, Zrenjanin, ali i mnoga druga mesta u Vojvodini. Meštani Temerina znaju da voda iz gradskog vodovoda nije za piće i uglavnom je kupuju u prodavnicama, ukoliko im finsnijska mogućnost to uopšte dozvoljava. Ima i onih koji koriste vodu iz arterske česme, koju mnogi smatraju lekovitom, što verovatno nije potvrđeno laboratorijskim analizama. Takođe, u Studiji postojećeg stanja vodovoda u Temerinu, objavljenoj pre dve godine, predočeno je da postoji opasnost od količe hlora, koji se upotrebljava za preradu vode, i to posebno za zdravlje dece, trudnica, dojilja i starih osoba. (Izvor: Institut za javno zdravlje “Milan Batut”)

Neadekvatnan tretman otpadnih voda

Pored opasnosti za građane, iako nije otrovna ali je neupotrebljiva, problem nekvalitetne vode, kao i neadekvatnog tretmana otpadnih voda, što je dosta povezano – opasnost je i za Jegričku, prostor od posebnog značaja zbog prisustva zaštićenih vrsta (prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva). U blizini Temerina, reka Jegrička se deli na dva dela. Jednim delom teče ka severu, protiče pored sela Gospođinci i završava se u močvarama oko Žablja. Drugi deo napaja ribnjak kod Žablja, veličine 0,98 km², teče ka jugoistoku i kod Jurišne Humke se uliva u Tisu.

Park prirode “Jegricka”, foto: Miloš Ćirković

U opisu trenutnog stanja kanalizacione i vodovodne mreže navodi se da loša distribuciona mreža ima za posledicu loš mikrobiološki kvalitet vode za piće, kroz prisustvo mezofilnih bakterija. Veliki problem, odnosno uzročnik je deponija u Temerinu, lagune sa fekalijama zaostale od farme svinja “Temerin agrar”, koja je pod pritiskom javnosti napustila ovo naselje. Ali je problem i dalje nerešen. I, naravno prisustvo velikog broja nesanitarnih septičkih jama. Inače, fekalne vode iz laguna kraj temerinske deponije izlivale su se u melioracioni kanal, odakle su preko drugog kanala dospele i do Jegričke. Dok se nadležno vodoprivredno preduzeće i JKP “Temerin” bave podelom posla i nadležnosti, a nagomilani problemi se ne rešavaju, čak se usložnjavaju. Svaka nova količina padavina preti novom pogoršavanju situacije.

Od planova do realizacije – dug je put

Definitivno je jasno da je Temerinu neophodna i nova fabrika za preradu vode, nova infrastruktura i, svakako, neophodan je i prečistač otpadnih voda. Ova opština nije usamljen slučaj. Da li se nazire rešenje?

Svaka nova garnitura ministara, predsednika opština i direktora proklamuje ideju podizanja ovih postrojenja i rekonstrukcija. Izrada dokumentacije ne prati dinamiku radova od donošenja dozvola, i sve ideje se vrlo brzo nađu u raskoraku. Dobijena sredstva se troše nenamenski. Da li je ideja nove fabrike za preradu pijaće vode dobra, ako nema dovoljno kvalitetne infrastrukture, da li izgradnja prečistača ima smisla ako kanalizacionom mrežom nije pokriveno čitavo naselje, odnosno opština?

Da ne bi istekla građevinska dozvola, radovi na prečistaču su čak i započeti. Ali se od gradnje prečistača otpadnih voda odustalo, pošto opština nije dovoljno pokrivena kanalizacionom mrežom. Planirani prečistač morao bi da ima 70 odsto kapaciteta popunjenosti, odnosno bar 12.000 stanovnika mora da bude priključeno na kanalizaciju, da bi prečistač, kapaciteta 18.000, mogao da funkcioniše. Trenutno “polufunkcionalni” prečistač ima kapacitet od 2.400 stanovnika. Na početku je bio namenjen školama, predškolskim ustanovama i stambenim zgradama. Sada je 95 odsto kapaciteta popunjeno, a na isti su priključene sve zgrade i institucije. A samo šetnjom kroz Temerin uočićete ekspanziju gradnje višeporodičnih stambenih objekata na dosta lokacija.

Na sajtu opštine Temerin, u jesen 2018. godine objavljena je vest o dogovorima sa tadašnjim ministrom zaštite životne sredine o izgradnji prečistača. Već narednog dana doneta je odluka o finansiranju ovog projekta na zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Vlade Vojvodine. Tada je utvrđena dinamika realizacije projekta. Planirana je trogodišnja finansijska podrška Ministarstva zaštite životne sredine, u iznosu od 300 miliona dinara. Učešće lokalne samouprave trebalo je da iznosi 120 miliona dinara, što je ukupno, u iznosu od 420 miliona dinara, predračunska vrednost projekta. Od toga nije bilo ništa, slučaj je završio na sudu.

Novi pokušaj opštine da dobije prečistač dogodio se prošle godine kada je izdvojeno 13 miliona za jedinog ponuđača za projektnu dokumentaciju za izgradnju kanalizacione mreže i idejno rešenje za prečistač. Nepoznato je šta se sa ovim projektom desilo i da li će se realizovati.

Ima li rešenja?

Najnovija vest o potencijalnom putu rešenja dela problema dolazi iz Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine da su sa opštinom Temerin potpisali ugovor o prenosu sredstava za finansiranje projekta „Izgradnja postrojenja za prečišćavanje bunarske vode sa izvorišta Staro Đurđevo u Temerinu“. U skladu sa pokrajinskom skupštinskom Odlukom o budžetu, za finansiranje ovog projekta obezbeđeno je 100 miliona dinara u ovoj godini. Izgradnjom fabrike vode biće obezbeđeno vise od 30.000 stanovnika temerinske opštine, takođe se kapacitet sa postojećih 35 l/s popravlja na 130 l/s. Lokacija izvorišta „Staro Đurđevo“ po svojim hidrogeološkim svojstvima i fizičko-hemijskim kvalitetom sirove vode, u odnosu na ostala izvorišta, kao i položajem u odnosu na dva najveća naselja u opštini – najpovoljnije je za snabdevanje cele opštine, a imaće i najmanje operativne troškove kod tretmana sirove bunarske vode.

Foto: Miloš Ćirković

Kanalizacija je takođe zastarela ili nepostojeća. Prema nezvaničnim procenama iz 2018. godine, tek svaki deseti građanin Temerina ima kanalizaciju. Temerinci koji nemaju kanalizaciju su čak plaćali samodoprinos opštini za komunalna ulaganja koja se, između ostalog, odnose na kanalizaciju koja nikada nije izgrađena. Pražnjenje septičkih jama, pored JKP “Temerin”, obavlja nekoliko privatnih firmi, odlaganje tog otpada nije uvek kontrolisano i po propisima, što dodatno pogoršava kompletnu situaciju. Ukoliko pokušate da bilo šta saznate sa sajta JKP “Temerin”, pre ste u prilici da dobijete kompjuterski virus nego konkretnu informaciju.

Zanimljivo je da su nama, na nivou bilateralne saradnje sa Slovenijom, odnosno njihovog programa podrške zemljama Zapadnog Balkana dostupni fondovi kojima se mogu uraditi neke ozbiljne stvari i pomaci baš u oblasti vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Poziv za prijavljivanje projektnih ideja je upravo otvoren. Međutim, naše lokalne samouprave su iz dosta neobjašnjivih razloga poprilično pasivne, ne samo prema ovom – već i mnogim drugim pozivima.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković, YouTube/screenshot

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin
, ,

KONFERENCIJA UN O BIODIVERZITETU COP15: PRIRODA JE NAPADNUTA!

Može li se sačuvati ono što je ostalo na Planeti – divlje životinje, biljke i prirodna staništa – od uništenja, pokušaće da se dogovore predstavnici od oko 190 zemalja na 15. konferenciji UN o biodiverzitetu Cop15, koja se održava u Montrealu, u Kanadi, po uzoru na Pariski sporazum.

Sat otkucava

Stručnjaci za zaštitu prirode i političari smatraju da će ova dvonedeljna konferencija, koja traje od 7. decembra, biti ključna da se do 2030. godine obezbedi „više prirode“, biljaka i životinja, i zdravih eko-sistema nego što postoji sada.

„Izazivam sebe i sve vas, znam da postoji mnogo neslaganja između Vlada, ali ako ne možemo kao svet da se složimo oko nečega tako fundamentalnog, kao što je zaštita prirode, onda smo na krivom putu. Dok se ne dogovorimo da treba da zaustavimo izumiranje vrsta, da nam voda i vazduh budu čistiji, i da nam šume i travnjaci opstanu, ne možemo garantovati budućnost za našu decu. Ne moram da pojašnjavam ovde nikom od vas da je priroda ugrožena. Zapravo, ona je napadnuta! Dok sam vam se ovde obraćao, tokom nekoliko minuta, na svetu smo ostali bez šumskih površina u veličini od 136 fudbalskih stadiona! I to je samo jedan primer. Ono što činimo u svetu da do toga ne dolazi, jednostavno, nije dovoljno, i to je tako! Sat otkucava, i mi znamo da ova konferencija ne može da čeka neko drugo vreme!, izjavio je premijer Kanade Džastin Trudo, poželevši potom učesnicima skupa dobrodošlicu.

Čovečanstvo je sklono uništenju

Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, obratio se delegatima iz celog sveta, i poručio.

„Priroda je najbolji čovekov prijatelj. Bez prirode nemamo ništa, bez prirode smo ništa! Ona održava vazduh koji udišemo, ona pruža hranu koju jedemo, energiju koju koristimo, vrste koje obogaćuju ljudski život i pejzaže koje zovemo svojim domom. Ipak, čovečanstvo je sklono uništenju, i mi vodimo rat protiv prirode“, rekao je Gutereš.

Ekološki lideri iz oko 190 zemalja, okupili su se u Montrealu kako bi osmislili mere koje bi imale za cilj da jačaju svetske kopnene i morske eko-sisteme. Trenutno je samo 17% kopnenih i 10% morskih područja zaštićeno. Naučnici smatraju da je potrebno prepoloviti upotrebu pesticida, smanjiti takođe broj invazivnih vrsta za 50% i zaustaviti deponovanje plastičnog otpada. Klimatske promene su zajedno sa gubitkom staništa i zagađivanjem, ugrozile svetski biodiverzitet. Prema procenama, milion biljnih i životinjskih vrsta je u opasnosti od izumiranja u narednih deset godina. Svi planirani zacrtani ciljevi međusobno su zavisni, i mogu se ostvariti, naravno, samo na kolektivnom, svetskom nivou. Dosad je učinjeno veoma malo. A 2030. godina je blizu.

Izvor: Tanjug i Globalnews

ByAdmin
, ,

ZAŠTO SE ISTRAŽIVANJA O KVALITETU VAZDUHA RAZLIKUJU OD REALNIH?!

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) objavila je izveštaj o kvalitetu vazduha za 2021. godinu. U zemlji, u kojoj zagađenje vazduha, po zvaničnim procenama, ubije više od deset hiljada ljudi godišnje, u kojoj zagađenje svima ugrožava zdravlje, sigurnost i životni komfor, novčanik i uopšte dobrobit, ovaj dokument bi trebalo da bude biblija: jedan neophodni, detaljni i istiniti presek stanja, dijagnoza i osnov za sve buduće akcije.

Šta kaže SEPA?

Međutim, iako sadrži pregršt važnih informacija, u tradiciji sada već dugoj 10 godina, SEPA u svojoj godišnjoj oceni kvaliteta vazduha u Srbiji zapravo dezinformiše domaću javnost.

Naime, ona čitave teritorije naše zemlje ocenjuje kao zone „čistog ili neznatno zagađenog vazduha”, iako u tome, po svemu sudeći, nema pokriće u podacima sa terena. Kako je to moguće?

Evo šta o našoj zemlji kaže skoro objavljeni Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2021. godine:

„U zoni Srbija tokom 2021. godine vazduh je bio I kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh, osim u gradovima Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Kragujevac, Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo.”

U pitanju je jedno izrazito veliko „osim”: u navedenih osam gradova vazduh, naime, nije čist ili neznatno zagađen, već prekomerno zagađen.

Ali ni to „osim” ne pokriva sve izuzetke: ono ne podrazumeva one gradove, koji u kategorizaciji SEPA čine sopstvene celine, tzv. aglomeracije, i koji samim tim ne spadaju u zonu Srbija, a to su Beograd, Niš, Bor, Smederevo, Kosjerić i Užice. I u svima njima je, bez izuzetka, vazduh prekomerno zagađen.

Drugim rečima, SEPA u svom izveštaju tvrdi da je vazduh u Srbiji (bez Vojvodine) „čist ili neznatno zagađen” osim u ovih čak četrnaest prekomerno zagađenih gradova, u kojima, inače, živi oko dva i po miliona državljana Srbije.

Slično važi i za Vojvodinu. SEPA je ovu zonu ocenila kao zonu prve kategorije, čistog ili neznatno zagađenog vazduha, osim što je vazduh zapravo prekomerno zagađen u Novom Sadu, Pančevu, Subotici, Somboru, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Sve u svemu, po izveštaju SEPA, i pored njenih opštih ocena, u prekomerno zagađenim gradovima u Srbiji živi više od tri miliona ljudi. Ali šta je sa ostatkom zemlje? Ako je suditi po izveštaju, u ostatku zemlje je vazduh „čist ili neznatno zagađen”, što SEPA slikovito prikazuje i uz pomoć mape:

Međutim, i pored toga što identifikuje mnogobrojna prekomerno zagađena mesta, ova mapa nas navodi na sasvim pogrešan zaključak. Naime, teritorije koje su obojene zelenom bojom na mapi SEPA zapravo čine sve one opštine u kojima je izmereno zagađenje ispod graničnih vrednosti, ali i one u kojima se određena važna merenja uopšte i ne obavljaju. To se pre svega odnosi na najvažnije gradivne elemente vazdušnog zagađenja u Srbiji: suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5.

A, šta je realnost?

Detaljnim pregledom izveštaja SEPA, otkriva se da su od ukupno 33 grada u Srbiji, u kojima se ikako meri zagađenje PM 10, ukupno samo u 6 zabeležene vrednosti koje su ispod granice prekomernog zagađenja: Ćuprija, Vršac, Veliko Gradište, Kostolac, Kikinda i Beočin.

S druge strane, određena mesta, kao što su Vranje ili Kruševac, našla su se u „zelenom” iako se tamo uopšte ne mere koncentracije  čestica PM 10 i PM 2,5. Na osnovu čega bi onda građani ovih gradova trebalo da veruju da se nalaze u „zelenoj” zoni i da udišu čist vazduh?

Ukoliko probamo nešto drugačije i „zelenim” označimo samo ona mesta u kojima je zapravo izmerena vrednost koncentracije PM 10 ispod granične, dobijamo sasvim drugačiju sliku, koja je bliža realnoj slici zagađenja vazduha u Srbiji:

Dokument o vazduhu sporan već deceniju

Ovakva računica, u kojoj se u kategoriju čistog vazduha ubrajaju sve teritorije na kojima se ni ne mere vrednosti zagađenja suspendovanih čestica, ponavlja se u godišnjim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine od 2013. godine. Već deset godina, zone Srbija i Vojvodina ocenjuju su kao zone čistog vazduha gotovo isključivo na osnovu nedostatka podataka – ali nije uvek bilo tako.

Šta se to promenilo 2013. godine da Agencija za zaštitu životne sredine u potpunosti promeni svoje ocenjivanje, da napusti ideju obrazlaganja svojih ocena, a da one iz prethodnih godina retroaktivno promeni?

Te 2013. usvojene su izmene kako Zakona o kvalitetu vazduha, tako i relevantne Uredbe, a u Agenciji za zaštitu životne sredine došlo je do promene uprave. Te godine smenjen je dotadašnji direktor Momčilo Živković, svojevremeno pokretač nacionalne mreže za merenje kvaliteta vazduha. SEPA je trebalo da ostane nezavisna institucija, a ne da postane organ Ministarstva. Zato sada imamo politizaciju podataka.

Ocene koje daje SEPA nisu puka stvar procene i stručnog mišljenja. Shodno Zakonu o zaštiti vazduha, a na osnovu godišnjih izveštaja Agencije, Vlada Republike Srbije usvaja tzv. listu kategorija vazduha po zonama i aglomeracijama, koju objavljuje u Službenom glasniku.

Drugim rečima, od celog godišnjeg izveštaja SEPA, upravo je ovaj sporni deo – ocene kvaliteta vazduha – onaj koji usvaja Vlada i koji postaje deo zvanične dokumentacije ove države. Kako da govorimo o strategijama poboljšanja kvaliteta vazduha, o spašavanju našeg zdravlja i dobrobiti, kada je ovaj osnovni nacionalni dokument o vazduhu sporan već čitavu deceniju?

Kakva je prava slika zagađenja vazduha?

U međuvremenu, u protekloj deceniji napravljeni su veliki pomaci u istraživanju zdravstvenih posledica zagađenja vazduha. Shodno tome, Svetska zdravstvena organizacija ima oštrije kriterijume „čistog vazduha” od političkih entiteta kao što je Evropska unija (a čije je granične vrednosti preuzela i Srbija).

Mada su mete koje postavlja SZO u ovom trenutku nedostižne za mnoge zemlje, a posebno za Srbiju, korisno je podsetiti se šta je zapravo zdrav vazduh, i šta treba da bude naš cilj kada je u pitanju okruženje u kojem živimo. Ukoliko bismo pratili smernice SZO za koncentracije PM 10, mapa kvaliteta vazduha Srbije izgledala bi ovako:

Ta jedna mala zelena tačka na mapi je merna stanica Kamenički Vis. U pitanju nije tipična merna stanica, već posebno postavljena u „čisto” okruženje, u saradnji sa stručnjacima iz Evrope, na nadmorskoj visini od preko 800 metara i na udaljenosti od najmanje 30 km od najbližeg izvora zagađenja. Ona treba da bude pokazatelj „osnovnog” zagađenja koje postoji u Srbiji, reper za ostale stanice, a nikako da se koristi kao primer nezagađenog područja u zvaničnim ocenama.

Sledeći smernice SZO, sve ostale merne stanice u Srbiji pokazuju prekomerno zagađenje PM 10, a isto važi i za znatno ređe mereno zagađenje česticama PM 2,5.

Tekst: Nikola Zdravković Klima 1o1

Foto: Pixabay

ByAdmin
, ,

STANOVNIŠTVO BROJNIH NASELJA U VOJVODINI IZLOŽENO JE OPASNOSTI IZ VODE ZA PIĆE

Svi znamo da je unošenje neophodne količine vode za piće u organizam veoma važno za naše zdravlje.
Takođe, znamo da pijući vodu sprečavamo dehidrataciju organizma, stanja koje može dovesti do neracionalnog razmišljanja, raznih promena raspoloženja, pregrevanja tela i mnogih drugih nepoželjnih situacija koje mogu imati štetne zdravstvene posledice po nas, čak i može loše uticati na ljude oko nas.

Svako jutro, kada ustanemo, posežemo za čašom vode, čašom zdravlja, koja će „razbuditi“ sve vitalne funkcije našeg tela. Odvrnemo slavinu, napunimo čašu, utolimo žeđ, i naša svakodnevna potreba bude zadovoljena. Ono što možda nedovoljno znamo je: šta se nalazi u toj čaši vode. Kakvog je kvaliteta i kakva je situacija sa zdravstvenom ispravnošću vode za piće u AP Vojvodini – pitali smo prof. dr Sanju Bijelović, načelnicu Centra za higijenu i humanu ekologiju, Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

“Stanovništvo AP Vojvodine snabdeva se vodom za piće putem javnih vodovoda u oko 86% naselja. Osnovni izvor vode za piće je podzemna voda, koja se dalje dostavlja kao: 1. prečišćena (postupak prečišćavanja obuhvata mehaničke, fizičke i hemijske metode prečišćavanja, koje se obavezno završavaju postupkom dezinfekcije vode); 2. neprečišćena hlorisana (postupak prečišćavanja obuhvata samo dezinfekciju u cilju obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti i sprečavanja nastanka bolesti zavisnih od mikrobioloških uzročnika u vodi za piće) i 3. neprečišćena (postupak prečišćavanja, kao i dezinfekcija vode, se ne primenjuje)“, pojašnjava prof. dr Sanja Bijelović, i ističe da voda mora biti zdravstveno ispravna ako se koristi za piće, održavanje lične i opšte i higijene, pripremu hrane i ishranu stoke. Dakle, za sve navedene potrebe treba da se koristi zdravtsveno ispravna voda za piće.

Kakav je, po vama, kvalitet vode koju za piće koriste stanovnici Vojvodine u seoskim i gradskim sredinama, i koliko često se uzorkuje voda na ispravnost?

Lokalna samouprava je preko javnih preduzeća, u skladu sa zakonskom osnovom, u obavezi da stanovništvu obezbedi vodosnabdevanje, odnosno snabdevanje ZDRAVSTVENO ISPRAVNOM vodom za piće za sve stanovništvo, i to u dovoljnim količinama. Kvalitet vode za piće definiše vrstu i koncentraciju organskih i neorganskih materija u vodi, dok zdravstvena ispravnost podrazumeva utvrđivanje prisustva mikrobioloških, fizičkih i hemijskih opasnosti u vodi za piće, koje mogu predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Praćenje i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti vode za piće dostupne krajnjem korisniku, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama za unapređenje ili održavanja postignute zdravstvene ispravnosti je u skladu sa nacionalnim propisima, u nadležnosti ovlašćenih i akreditovanih zdravstvenih ustanova, odnosno instituta/zavoda za javno zdravlje. Na teritoriji AP Vojvodine, kontrolu zdravstvene ispravnosti, sa procenom rizika po zdravlje ljudi i preporukama/merama, obavlja sedam teritorijalno nadležnih zdravstvenih ustanova (šest zavoda za javno zdravlje – Subotica, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo, Sombor i Sremska Mitrovica i jedan Institut za javno zdravlje Vojvodine – Novi Sad).

Kontrola zdravstvene ispravnosti obavlja se na osnovu ugovorenih poslova sa lokalnom samoupravom, pri čemu učestalost analize, broj i vrstu analiza određuje sam vlasnik, odnosno naručilac posla (lokalna samouprava). Broj kontrolisanih uzoraka je različit i zavisi od kapaciteta vodovoda, količine zahvaćene vode, veličine naselja koje se snabdeva vodom za piće iz jednog sistema vodosnabdevanja, a prosečno se kreće od jednom nedeljno do svakodnevno, u više uzoraka (konkretno se u Novom Sadu kontroliše dnevno 18 uzoraka, svakog dana, godišnje 6.570 uzoraka).

Rezultati kontrole, na osnovu podataka iz navedene i opisane mreže zdravstvenih ustanova za 2021, pokazuju da je prečišćena voda za piće kontrolisana u ukupno 13.246 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 94 % uzoraka; neprečišćena hlorisana voda za piće je kontrolisana u ukupno 13.377 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 20 % uzoraka, a neprečišćena voda za piće je kontrolisana u ukupno 1.157 uzoraka, od čega je zdravstvena ispravnost utvrđena u 9 % uzoraka. Bitan je podatak da je prečišćena voda za piće tokom 2021. godine bila dostupna stanovništvu u svega 16 (38 %) od ukupno 45 opština na teritoriji AP Vojvodine, odnosno u Gradu Novom Sadu i naseljima priključenim na novosadski vodovod, Bečeju, Bačkoj Palanci i Despotovu, Vrbasu, Beočinu, Srbobranu (naselje Nadalj), Titelu (sa Lokom i Gardinovcima), Pančevu, Opovu, Kovinu, Vršcu, Apatinu, Odžacima i Somboru (i naseljima priključenim na ove vodovode), Bačkom Monoštoru (od 2021. godine), Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli (i naseljima priključenim na ove vodovode). Treba znati da se u uzorcima prečišćene vode ne utvrđuju opasnosti po zdravlje ljudi.

Koja naseljena mesta u Vojvodini imaju neispravnu vodu za piće i koliko dugo?

Stanovništvo brojnih naselja, kao što su Temerin, Sirig, Bački Jarak, Bačko Novo Selo, Selenča, Zmajevo, Kucura, Ravno Selo, Novi Kneževac (grad), Čoka (grad i sela), Senta (grad), Ada (grad), Mol, Kanjiža (grad), Bački Gračac, Gakovo, Kolut, Kruščić, Rastina, Riđica, Ratkovo, Ruski Krstur, Srpski Miletić, Bački Monoštor, Šid, Batrovci, Sremska Rača, Bočar, Kumane, Novi Bečej i Novo Miloševo, Kulpin, Bački Petrovac, Savino Selo, Bačko Dobro Polje, Debeljača, Skorenovac, Veliki Gaj – Kupinik, Kikinda – grad, Kikinda – sela, Novi Kneževac – sela, Kanjiža – sela, Aleksa Šantić, Doroslovo, Stapar i Zrenjanin, izloženo je opasnostima u vodi za piće, prvenstveno arsenu i nitritima.

Koje vrste zagađenja u vodi za piće su prisutna u Vojvodini, i koji su uzroci nastanka tih zagađenja?

U uzorcima neprečišćene vode za piće, bez obzira na to da li se pre upotrebe dezinfikuje ili ne, utvrđuju se opasnosti kao što su prisustvo mikroorganizama, pokazatelja svežeg i starog fekalnog zagađenja u oko 1 % svih kontrolisanih uzoraka, povećana koncentracija arsena, dokazanog karcinogena za čoveka u 66 % kontrolisanih uzoraka, i povećana koncentracija nitrita, hemijskog pokazatelja fekalnog zagađenja vode u 9 % kontrolisanih uzoraka.

Kakve su posledice po zdravlje stanovništva usled mikrobiološke i hemijske zagađenosti vode i koje sve bolesti mogu nastati usled dugoročnog konzumiranja neispravne vode za piće?

Navedene opasnosti mogu doprineti povećanju rizika oboljevanja stanovništva od bolesti čiji se uzročnici prenose vodom, a u koje se ubrajaju infekcije organa za varenje praćene povišenom temperaturom, mukom, povraćanjem, prolivima, potom infekcije kože i sluzokože, hronična oboljenja organa za varenje i maligne bolesti kože, mokraćne bešike, pluća. Rizik po zdravlje ljudi nije jednak. Uvek su osetljive populacione grupe, u koje se ubrajaju deca, trudnice, dojilje, stara i hronično obolela lica. Dakle, oni su pod većim rizikom.

Koji se sve „nepoželjni elementi“ hemijskog i mikrobiološkog sastava mogu naći u našoj čaši vode, i otkud oni tu?

Sem opisanih opasnosti u neprečišćenoj vodi za piće, treba istaći da se neprečišćena voda za piće na teritoriji AP Vojvodine odlikuje visokim sadržajem organskih materija, povećanom koncentracijom amonijaka, gvožđa i mangana, te posledično izmenjenim senzornim osobinama (boja, miris, ukus) vode, koje nisu opasne po zdravlje ljudi, ali opravdano uslovljavaju odbijanje upotrebe od strane potrošača i predstavljaju problem za tehničko-tehnološke procese prečišćavanja vode. Uspešnost dezinfekcije, koja se primenjuje radi obezbeđivanja mikrobiološke ispravnosti vode – što je prvi i osnovni cilj svakog vodosnabdevanja, je u slučaju neprečišćene vode za piće zbog visokog sadržaja organskih i neorganskih materija, nedovoljna i neefikasna. Stoga je na teritoriji AP Vojvodine prečišćavanje vode za piće, čiji krajnji element jeste dezinfekcija, uslov za obezbeđivanje dovoljne količine zdravstveno ispravne vode za piće za sve stanovništvo.

U cilju obezbeđivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće, pojedine lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine su obezbedile izgradnju alternativnih izvora vodosnabdevanja tzv. „eko-česmi“, koje predstavljaju male sisteme prečišćavanja vode za piće dostupne na jednom do dva mesta u naselju. U uslovima redovnog održavanja i čišćenja, one mogu da obezbede zdravstvenu ispravnost vode za piće. U suprotnom, rezultati se ne mogu postići. Tako je tokom 2021. godine utvrđeno da je svega 67% kontrolisanih uzoraka vode za piće sa “eko-česmi” od ukupno 719 kontrolisanih, pogodno za ljudsku upotrebu, te je stoga redovno tehničko održavanje alternativnih izvora vodosnabdevanja uslov postizanja i održavanja zdravstvene ispravnosti vode za piće.

Preti li nam opasnost od hidrične epidemije?

Na teritoriji AP Vojvodine, voda za piće je opterećena hemijskim opasnostima, a prisutni mikroorganizmi, i prema broju i vrsti, ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i ne postoji opasnost od hidričnih epidemija.

Na koji način otpadne vode u Vojvodini utiču na kvalitet voda u rekama i jezerima?

Otpadne vode, koje su neprečišćene i netretirane ispuštaju u recipijente (reke, jezera, i sl.) svakako predstavljaju rizik zagađenja svih voda, posebno podzemnih voda.

Smatra se da je osnovno ljudsko pravo – pravo na korišćenje higijenski i zdravstveno ispravne vode za piće, kako kaže Svetska zdravstvena organizacija. Po njihovim podacima iz 2015. godine, skoro 4,2 milijarde ljudi širom sveta koristilo je vodu iz česme, dok je 2,4 milijarde imalo pristup bunarima ili javnim česmama, a od 1 do 2 milijarde ljudi nema bezbednu vodu za piće. Nebezbedna voda za piće može da nosi mnoge prouzrokovače bolesti.

„Više ljudi umire od nebezbedne vode nego od rata”, izjavio je jednom prilikom, 2010. godine, tadašnji generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Poznato je da je jedno od osnovnih pravila zdravog života to da treba piti dve litre zdrave vode dnevno. Podsećamo da voda za piće, kuvanje i pripremanje namirnica treba da bude neutralnog ukusa, bez boje i mirisa. Koliko to puta primetimo u našoj čaši, prosudite sami.

Tekst i fotografije:
Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin
, ,

SUBOTICA: PRERADA PIJAĆE VODE NA VISOKOM NIVOU

Blizinu Mađarske i Hrvatske, koja pruža lakšu mogućnost povezivanja i učestvovanja u prekograničnim projektima a zatim i većim evropskim pričama, Grad Subotica iskoristio je za mnoge projekte, a posebno one u domenu vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda. Upravo ove mogućnosti dale su šansu građanima Subotice da piju kvalitetnu vodu ali i da imaju bolji tretman otpadnih voda, trenutno najbolji u Vojvodini, odnosno u Srbiji. Tretman otpadnih voda je bolji i zahvaljujući činjenici da se u neposrednoj blizini nalaze Park prirode “Palićko jezero” i Rezervat prirode “Ludoško jezero”, koje pritom spade i u Ramsarsko područje. Upravo su zbog zaštite ovih veoma važnih vodnih područja započeti mnogo kvalitetniji tretmani otpadnih voda, ali je znatno unapredjen i kvalitet vode za piće.

Kako je bilo u prošlosti?

Subotica kao ravničarski grad na pesku, okružen vodama, u neka davnija vremena, rešavao je snabdevanje vodom mnogobrojnim bunarima na okućnicama i na javnim površinama, postojala je mreža mikro vodovoda za stambene blokove, dok se industrija snabdevala vodom iz sopstvenih bunara. Dakle, iako obiluje vodama u blizini, jedini izvor vode su podzemne vode i to one iz pradavnih vremena nakupljene u Karpatskom basenu. A za njih pouzdano znamo da su opterećene arsenom, manganom, gvožđem i drugim teškim metalima, i da bez prerade – nisu dostupne za piće.

Slojevita kontrola i prevencija

Naglim razvojem grada, pojavila se potreba za osnivanjem vodovoda i kanalizacije na gradskom nivou. Za nekih 40-tak godina, Vodovod je značajno unapredio svoje poslovanje, u smislu kvaliteta pijaće vode i tretmana otpadnih voda. Resurse za snabdevanje pijaćom vodom za oko 50 hiljada građana predstavljaju pet gradskih i 14 prigradskih izvorišta, što ukupno predstavlja 67 bunara. Prerada vode odvija se do visokog kvaliteta, koji zadovoljava i evropske standarde. Kako to uspeva Vodovodu u Subotici što je ostalim vodovodima nedostižno?

Kao prvo, sprovodi se slojevita kontrola kvaliteta i prevencija. S obzirom na to da su svi izvori vode, kao što je već rečeno iz podzemnih izvorišta, obezbeđuje se da prvi vodonosni sloj ne pretrpi zagađenja preko površinskog sloja zemljišta, tako što su razdvojeni slojevima gline. U slučaju bilo kakvih radova, pre ponovnog stavljanja u korišćenje, izvorište se dezinfikuje, ispira i uzorkuje se bunarska voda. Tek nakon dobijanja laboratorijskih rezultata, koji potvrđuju da je bunarska voda bakteriološki i hemijski ispravna, bunar se pušta u rad.

Rezervoari za vodu

Svaki bunar je opremljen odgovarajućom utopnom pumpom i potrebnom merno-regulacionom opremom. S obzirom na prirodu terena, moguća je pojava peska u cevovodima, voda se transportuje do separatora, još uvek sirova i neobrađena, i na taj način joj se izdvaja pesak iz sadržaja. Sirova voda se prerađuje u postrojenju za kondicioniranje sa četiri linije, gde svaka preradi 100 l/s. Tome prethodi još oslobađanje od nepoželjnih elemenata i dezinfekcija.

Subotički vodovod ima rezervoare za vodu kojima se konstantno održava nivo neophodne vode za potrebe grada. U mnogim gradovima, jedan od problema u vodosnabdevanju je i nedostatak rezervoara dovoljnog kapaciteta, tako da se direktno iz fabrike voda šalje kroz mrežu. Tako je otežano ispratiti pojačane potrebe građana, posebno u jutarnjim i večernjim satima, što se oseti smanjenim dotokom vode. Još jednom se na izlaznom cevovodu dezinfikuje voda, i to u zakonom propisanim koncentracijama.

Kondicioniranje vode za piće

Ovaj pojam iz sportske terminologije odnosi se na procese i procedure dovođenja izvorske vode, koja je izvađena za ljudsku upotrebu u upotrebljivo stanje. U slojevima, gde se nalazi, zaštićena je od površinskog uticaja, što je posebno važno i olakšava proces prerade. U bunarim iza kojih se vadi, dosta je nepromenljivog sastava, kako hemijskog tako i biološkog. Međutim, ono što je konstanta, to je već spomenuto prisustvo gvožđa, arsena, mangana i amonijaka. Svi ovi elementi prisutni su u obliku svojih soli. Ostali deo hemijskog i biološkog sastava je prihvatljiv.

Neispravna i ispravna voda za piće

Prisustvo elemenata gvožđa, amonijaka i arsena, pored uticaja na zdravlje imaju dejstvo i na elemente infrastructure, te je time njihovo prisustvo višestuko nepoželjno. Na primer, gvožđe sa jedinjenjima prelazi u talog koji stvara začepljenja, a kada se pojavi na slavini kod korisnika, izaziva fleke prilikom potrošnje. Svi koji koriste vodu iz bunara za zalivne sisteme, gvožđe prepoznaju po crvenkastim flekama koje voda ostavlja na stazama ili biljkama tokom zalivanja. Amonijak svojim prisustvom, uz dejstvo mikroorganizama i kiseonika, ugrožava higijensku ispravnost vode. Arsen je veoma štetan u velikim količinama, a prisutan je geološkim poreklom i uvek ga treba kontrolisati i eliminisati.

Subotički vodovod prerađuje vodu postupkom oksidacije i filtracije, čime se navedene soli uklanjaju iz vode, tako da nakon prerade ona odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (“Sl. list SRJ”, br. 42/98 i 44/99 i “Sl. glasnik RS”, br. 28/2019).

Projekti Vodovoda

Koliko je subotički Vodovod spreman da traži najbolja rešenja i građanima distribuira kvalitenu vodu za piće potvrđuje i pilot projekat u kojem su učestvovali pre desetak godina. Reč je o projektu za preradu sirove vode u pijaću vodu, tzv. ADART tehnologijom koja prerađuje sirovu vodu na biološki način, bez upotrebe hemikalija. To je inače tehnologija koju koristi veliki broj vodovoda u Evropi jer obezbeđuje kvalitet čiste vode bez upliva nove doze hemije. Reč je o uklanjanju arsena, gvožđa i amonijaka u postupku apsorpcije na specijalnim regenerativnim filterskim ispunama. Ili jednostavnije objašnjeno: proces uklanjanja gvožđa, amonijaka i arsena se odvija na filterima koji su pod pritiskom sirove vode. To je metoda koju delimično i dalje koriste jer se sastoji u aeraciji vazduhom sirove vode a zatim se biološkim filterom uklanjaju štetni sastojci.

Ovim tretmanom sirove vode kao nus proizvod javlja se otpadni mulj, koji u sebi sadrži gvožđe, a arsen ostaje vezan za filtersku ispunu i postaje inertan, što znači da se može odlagati slobodno – bez posledica na deponiju. Ovaj projekat je realizovan u okviru međunarodnog projekta „EUREKA“ pod pokroviteljstvom UNESKO – IHE Instituta za edukaciju o vodi i u saradnji sa više institucija iz Holandije.

Veoma važan segment u vodosnabdevanju je komunikacija s javnošću. Pored otvorenosti za sva pitanja u Vodovodu u Subotici već dvadesetak godina sprovode edukativni ekološki projekat Aquarius, u koji uključuju škole i predškolske ustanove, i tome od najmlađih generacija građana promovišu važnost očuvanja kvaliteta vode i njenog racionalnog korišćenja.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

ZAŠTO VOJVOĐANI KUBURE SA PIJAĆOM VODOM?

Ako se vratimo u daleku geološku istoriju predela Vojvodine, tu je nekada bilo Panonsko more, tako da zemljište ima recidive u vidu visokih koncentracija soli natrijuma, magnezijuma i organskih ostataka. Ovo nam već ukazuje na jednu od činjenica, koja potvrđuje da je kvalitetnu vodu za piće moguće dobiti jedino kompleksnom preradom. Ali nije nemoguće. Geološki sloj iz kog se snabdevamo vodom je prirodno zagađen. Voda koju pijemo praktično je ista ona koju su pili dinosaurusi, sa svim primesama koje su u nju dospele u međuvremenu. Prethodne klimatske promene, ledeno doba, dovele su do toga da, bar u ovom našem Karpatskom “jezeru”, voda ne može da se obnavlja, tako da se teško i samoprečišćava. To je situacija i problem sa kojim se suočavaju i druge države u okruženju, ali ga, što je najvažnije, i rešavaju.

Neispravnost vode zbog ljudskog faktora

Međutim, voda, pored nepristupačnosti (u smislu kvaliteta koji je prihvatljiv), dodatno je zagađena i ljudskim delovanjem. Upravo je Vojvodina decenijama imala veoma razvijenu industriju i poljoprivredu, i još uvek je na nekim lokalitetima ima. Kontrola ispuštanja otpadnih voda iz tih industrijskih pogona nije na visokom nivou. Imamo primer zagađenja Velikog bačkog kanala, i to najviše na potezu Vrbas–Kula–Crvenka. Na tom području je jak pritisak prerađivačke industrije poljoprivrednih proizvoda, građevinske industrije, komunalnih preduzeća i poljoprivrede direktno. Veoma slična situacija bila je na teritoriji Subotice, Zrenjanina, Kikinde i Sombora. Sve ono što se otpadnim vodama ispusti u reke, kanale ili po zemljištu, završava u našim čašama vode.

Danas se u Vojvodini zahvata prosečno oko 6,8 m3/s podzemne vode koja ide u preradu, za vodu za piće i ostale potrebe. Veoma agresivan način tretiranja useva prihranom ali i sredstvima protiv bolesti i štetočina, (i to sredstvima koja su u mnogim zemljama na listi zabranjenih!), a koje su spiranjem odlazile kroz zemljište do izvorišta – jedan je od glavnih uzročnika zagađenja. Otpadne i fekalne vode, koje takođe nemaju kvalitetan i pravilan tretman decenijama unazad, te divlje i nesanitarne deponije, čijim spiranjem od atmosferskih padavina u dublje slojeve zemljišta do izvorišta stiže jako puno štetnih materija. Zato se u vodi za piće, u velikom broju naselja u Vojvodini, mogu detektovati arsen, gvožđe, mangan i organske materije, čije uklanjanje tokom prerade zahteva skupu tehnologiju, moderna postojenja i kvalitetnu vodovodnu mrežu za distribuciju. I tu se negde zatvara krug, odnosno ulazimo u “začarani” ciklus problema i rešenja. U međuvremenu, proširio se spektar zagašivača.

Uzroci zagađenja

Od ukupnog broja naselja u Vojvodini (463), organizovano snabdevanje vodom putem javnih vodovoda ima 396 naselja. U Vojvodini je 339 vodovoda, od kojih sa oko 47 % upravljaju javna preduzeća, a sa 53 %, uglavnom u manjim naseljima, upravljaju mesne zajednice (tzv. seoski vodovodi). Upravljanje seoskim vodovodima u Srbiji postaje sve veći problem zbog suše, zagađenja i loše organizacije. Tim vodovodima mogu da upravljaju mesne zajednice formiranjem vodnih zajednica, u kojima meštani mogu da budu deoničari. I često dolazi do mešanja privatnih i javnih interesa na štetu kvalitetnog vodosnabdevanja.

Oko 85.000 stanovnika (oko 4 % od ukupnog stanovništva Vojvodine), živi u naseljima veličine od 100 do preko 6.000 stanovnika (najveći deo je ispod 1.000 stanovnika), i to je 69 naselja bez vodovoda. Stanovništvo se u tim naseljima snabdeva vodom iz javnih bunara i česmi, kao i iz sopstvenih bunara. Bunare imaju domaćinstva i u seoskim i gradskim uslovima, to je tradicionalni način snabdevanja vodom veoma rasprostranjen kod nas. Ti bunari su, nažalost, veoma blizu nesanitarnih, propusnih septičkih jama (nedostatak vodovoda prati nepostojanje kanalizacije), tako da je tu nova vrsta zagađenosti fekalnim vodama veoma prisutna. Najčešći uzročnici mikrobiološke neispravnosti su povećan broj različitih bakterija, uključujući bakterije fekalnog porekla. Tako je, na primer, prisustvo ešerihije koli (Escherichia coli) zabeleženo u 0,9 odsto neispravnih uzoraka. Ipak, u 2021. godini nije registrovana nijedna hidrična epidemija. Inače, prethodnih pet godina, u Srbiji su bile tri hidrične epidemije sa 77 obolelih, a najviše ih je bilo 2018. godine – 36 obolelih. Udružena neispravnost je kombinacija pomenute dve – to su javni vodovodi i vodni objekti koji imaju fizičko-hemijsku neispravnost u više od 20 odsto ispitivanih uzoraka i mikrobiološku neispravnost u više od pet odsto ispitivanih uzoraka na godišnjem nivou.

Vodovodna mreža od azbestnih cevi (!)

U okviru postojeće distribucione mreže, povezanost je relativno gusta i uglavnom zadovoljava potrebe. Međutim, kvalitet vodovodnih infrastruktura je loš. Više od polovine mreže izgrađeno je od azbest-cementnih cevi (azbest se sve više izbacuje iz upotrebe, menjaju se krovovi od azbesta a mi još pijemo vodu iz azbestnih cevi!). Veliki nedostatak distribucije je nedostatak rezervoarskog prostora.
Od svih naselja u Vojvodini, samo 44 imaju bar neki od oblika kanalizacije otpadnih voda. Na kanalizacione sisteme priključeno je oko 660.000 stanovnika, što je oko 30 % od ukupnog broja. Sve što je od kanalizacije izgrađeno, izgrađeno je uglavnom do pred kraj XX veka. U poslednje 2-3 godine počela je ponovo izgradnja kanalizacije u nekim naseljima. Još uvek ne postoji nijedan grad u kome su sva domaćinstva povezana na kanalizacionu mrežu. Na gradska postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda priključeno je svega 11 % stanovnika, a svega 7 % na postrojenja koja su u funkciji. Uticaj ljudskog faktora ogleda se i u nedovoljnoj stručnosti kadrova u čitavom sistemu vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda.

Kao odgovor na ovolike probleme u oblasti snabdevanja kvalitetnom pijaćom vodom su postojenja za preradu vode za piće sa modernom tehnologijom (biološka, ozoniranje ili slično), rekonstrukcije vodovodnih mreža, postrojenja za preradu otpadnih voda, saniranje nesanitarnih deponija, izgradnja kanalizaciione mreže. Sve su to ogromne investicije za koje opštine u Vojvodini skoro da nemaju finansijskih sredstava, niti osmišljene mehanizme da do njih dođu. Problemi i kad se rešavaju, obično su na mikroplanu, tako da je to često uzalud potrošen novac.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Miloš Ćirković

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

ByAdmin
,

KAKO UŠTEDETI STRUJU?

Život tokom aktuelne energetske krize, kada cene vrtoglavo skaču, iziskuje od stanovnika da se racionalnije ophode prema svojoj potrošnji energije – brojne savete možemo videti u medijima o tome kako da štedimo, a preporuke dolaze i od nacionalnih vlasti i međunarodnih organizacija.

„Sušite veš na vazduhu, a ne u sušilicama! Izvadite punjače iz utičnica kada ih ne koristite! Isključite računar kada nije u upotrebi!”

Bez obzira na to što sve ove aktivnosti kumulativno rezultuju manjom potrošnjom energije, a samim tim i troškovima domaćinstva, neke od instrukcija prave veću razliku od drugih.

Kako i kada je najefikasnije štedeti? I nadasve, zbog čega je sada važnije nego ikada pre da budemo odgovorniji prema tome koliko energije trošimo?

KAKO KORISTITI BOJLER

Električni bojler je jedan od najvećih potrošača struje u prosečnom domaćinstvu, prema procenama Centra za energetsku efikasno, oko 15% vaše potrošnje za električnu energiju otpada na ovaj uređaj. Dilema da li on treba stalno da bude uključen ili samo po potrebi – predmet je večitih debata.

Vodoinstalateri kažu da nema potrebe za time – četvoročlane porodice mogu da zagrevaju vodu tokom noći kada je struja jeftinija, s obzirom na to da moderni bojleri održavaju temperaturu relativno stabilnom zahvaljujući izolaciji. Po potrebi, mogu ga paliti i tokom dana.

Kamenac koji se taloži na grejaču povećava potrošnju, te bi trebalo da redovno servisirate bojler. Kada je reč o podešavanju, bojler treba da namestite na temperaturu do 60 ° C. Praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje.

Inače, za zagrevanje vode može se koristiti i sunce. Kako navodi platforma Mreža dobre energije, praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje. Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za 3-4 osobe u porodičnoj kući zauzima otprilike četiri kvadratna metra kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara.

Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100 % potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu od 50 do 70 %. Ali njihova efikasnost tokom zimskih meseci znatno opada zbog manjka sunčevih zraka. te se kreće u rasponu između 10 i 25 % potreba za toplom vodom, što i dalje nije zanemarljivo, ni za vaš džep, ni za energetski sistem.

Ipak, postavljanje solarnih kolektora zahteva određenu investiciju na koju možda trenutno niste spremni. Na duge staze ovo se isplati, a vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

UŠTEDE U KUHINJI

Kako navodi Centar za energetsku efikasnost, električni šporet snage između 1.000 i 3.000 W potroši 1 kilovat-čas struje za između 20 i 60 minuta rada. Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to bi iznosilo okvirno 60 kilovat-časova – što je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu prošle zime (401 kilovat-čas). Postoje mnogi načini da se to smanji: od korišćenja ekspres lonca do poklapanja šerpe pri kuvanju. Takođe, pri kuvanju nemojte da koristite posude čije je dno manje od površine ringle. U slučaju da pripremate tečno jelo, smanjite temperaturu čim voda proključa.

Da se upravo u kuhinji krije veliki potencijal za uštede električne energije, potvrdio je Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je izazvao sam sebe da od septembra nadalje svoju mesečnu potrošnju od, prosečno, 300 kilovat-časova smanji za 30. Prema sopstvenim tvrdnjama, uštedeo je 75 kilovat-časova.

„Dakle, imao sam 20 % manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu. Kupao sam se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, jeo sam najnormalnije, samo sam smanjio potrošnju rerne. Rerna je u Srbiji problem generalno. ‘Stavite malo da se zapeče’, ‘Neka stoji još pola sata’… A rerna mnogo troši”, izjavio je Jovanović.

Pomoću kalkulatora Elektroprivrede Srbije izračunali smo da je on na taj način uštedeo preko 600 dinara. Vaše uštede mogu biti veće ili manje u zavisnosti od dosadašnje upotrebe rerne. A kako ih možete ostvariti? Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to je oko 15 % potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu.

KAKO KORISTITI RERNU

Kako pri svakom otvaranju snižavate temperaturu za 15 °C, trudite se da otvarate rernu samo kada je neophodno. Isključivanje desetak minuta pre kraja pečenja, čime se štedi petina energije. Takođe, u rerni možete o istom trošku novca i energije pripremiti više jela.

Dodatno, nemojte da protraćite toplotnu energiju koja ostaje zarobljena u pećnici nakon upotrebe. Otvorite vrata rerne dok se ne ohladi što će dogrejati vaš dom.

Energetsku iscrpnost svoje kuhinje možete da smanjite i uz pomoć frižidera i zamzivača – postavite njihove termostate na 4, odnosno -18 °C, kako bi se postigla optimalna potrošnja energije. Vrata frižidera ne otvarajte svaki čas i držite ih što kraće otvorenim. Pri stavljanju flaša i činija u frižider, obrišite vodene kapi sa njih i ne skladištite jela koja su još zagrejana.

Ako se vaš frižider ili zamrzivač nalazi blizu izvora toplote, razmislite o njegovom premeštanju s obzirom na to da mu je, pored peći ili radijatora, pa čak i šporeta, potrebno više vremena da postigne adekvatnu radnu temperaturu. Ukoliko je to nemoguće, savetuje se postavljanje pregrade od drvene table, stiropora ili sličnog izolacionog materijala.

Čak i ketler može da vam pomogne da vaša kuhinja bude održivija – zagrejte pun ketler vode, a ne samo onoliko koliko vam treba. Ostatak koji biste iskoristili kasnije čuvajte u termosu kako bi se temperatura održala. Oni koji poseduju sudo mašine, trebalo bi da ih koriste kada su napunjene.

I RASVETA JE BITNA

Rezultati analize konsultantske kompanije „Dilojt” kažu da gašenjem samo jedne sijalice od 40 vati, domaćinstvo mesečno može da uštedi više od 21 kilovat-sat struje. Tako bi naša zemlja, sa tri miliona i šesto hiljada brojila, od oktobra do marta, mogla smanji potrošnju za više od 129 miliona kilovat-sati.

Ali ključan uvid kada je u pitanju rasveta nije samo u količini potrošnje, već i u tome kada se ona javlja.

„Vrlo je jednostavno. Najveće efekte postižemo kada štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kada počnemo paliti svetla”, predočio je profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara na nedavno održanoj tribini a na temu energetske situacije ove zime. „To će se sada pomerati ka 17 časova, a sada je to oko 18-19 časova. Tada su vršna opterećenja i tada je zaista svaki megavat dragocen.”

Drugim rečima, cena struje na tržištu je najveća onda kada stanovništvo pali svetla – samim tim, tada je i uvoz najskuplji.

„Zašto je pik bitan? Zato što troškovi termoelektrana rastu eksponencijalno”, objašnjava Nenad Jovanović, „što je veća proizvodnja u termoelektrani, to je potrebno više energenata da bi se dobila električna energije pa je samim tim skuplji kilovat-časova, odnosno megavat-čas.”

Jovanović je dodao da je upravo ovo razlog zašto je noću struja jeftinija, na taj način potrošači se stimulišu da troše za vreme niže proizvodnje kada naši termo kapaciteti nisu opterećeni.

U vremenu pika cena, tj. u vreme kada se ljudi tipično vraćaju sa posla i pale svetla u domu, bilo bi idealno da ne palite veš mašinu i sudo mašinu, kao ni šporet i druge velike potrošače, bez preke potrebe. „Sve što možete da pomerite, pomerite.”

Iako verovatno ne možete da izbegnete uključivanje svetala, ono što možete da uradite jeste da ograničite njihovu potrošnju. LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vatI.

Pritisak na elektromrežu pri vršnim opterećenjima, a samim tim i na svoj novčanik, možete smanjiti zamenom običnih sijalica sa žaruljom LED rasvetom koja troši znatno manje energije. Primera radi, LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vati. Iako LED svetla koštaju nešto više – i te kako su isplativa kako zbog već navedenog, tako i zbog toga što traju 50 puta duže.

Oni koji su voljni da izdvoje veću svotu novca kako bi štedeli mogu da ulože u termoizolaciju svog objekta, zamenu vrata i prozora ili unapređenje sistema grejanja i hlađenja, kao i u solarne kolektore za zagrevanje vode, ali i u solarne panele za proizvodnju električne energije, ili u kupovinu energetski efikasnije bele tehnike i kućnih uređaja.

MOTIVI ZA ŠTEDNJU

Uprkos tome što je električna energija u Srbiji jeftinija, postoje trenuci kada se pokaže znatno skupljom od onoga što piše vašem računu. Razlog toga je što mi, kroz poreze, dotiramo razliku između veleprodajne i maloprodajne cene, a to se posebno pokazalo u situaciji kada smo, zbog problema sa termoenergetskim kapacitetima, od zime prošle godine uvozili ogromne količine struje koje su zadovoljavale i preko trećine potreba.

„Svi poreski obveznici pokrivaju viškove koji se plaćaju za uvoz”, kazao je Nenad Jovanović. „Ako pogledamo samo prošlu zimsku sezonu, koliko smo električne energije uvezli i platili, to je ekvivalent tome da vi na svoj račun za električnu energiju stavite još 40 evra za svaki mesec.”

Dakle, pored onih jasnih smanjenja izdataka u kućnom budžetu, manjim korišćenjem električne energije ostvarujemo i one manje vidljive uštede tako što štedeći sprečavamo eventualni uvoz. Iznad svega rasterećujemo energetiku u momentima kada se vode polemike da li ćemo uopšte imati dovoljno struje.

Eksperti sa već pomenute tribine složni su u oceni da su šanse za restrikcije veoma male: da bi Srbija ostala „u mraku”, potrebno je da se dese krajnje drastične okolnosti, koje karakterišu tri sedmice ekstremno hladnog vremena, veoma nepovoljni hidrološki uslovi i „ispadanja” iz sistema.

Ipak, kao što možete da zaključite – štednja je u aktuelnoj energetskoj situaciji pre svega pitanje finansija, kako vaših ličnih tako i državnih, i solidarnosti, a manje toga da li će struje biti.

Štedljivost će doneti i dodatne rezove izdataka – naime, kao što verovatno već znate, Elektroprivreda Srbije tokom trajanja grejne sezone popust i do 30% na račune građanima koji uspeju da smanje potrošnju struje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Tekst: Jelena Kozbašić, Klima 101
Foto: Pixabay

ByAdmin
, ,

ZRENJANIN: PUNIH 19 GODINA BEZ PIJAĆE VODE

Rezolucija Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010, kojom se kao ljudsko pravo prepoznaje pravo na pristup čistoj vodi, a za čije donošenje je glasala i Republika Srbija kao članica Ujedinjenih nacija, predstavlja dokaz zagarantovanog ljudskog prava na pristup čistoj vodi, koje bez presedana treba da imaju svi naši građani. To nam dodatno garantuje i Zakon o vodama. Tako je na papiru. Kako je u stvarnosti?

U BANATU 11 OPŠTINA IMA NEISPRAVNU VODU ZA PIĆE

Kod nas je to pravo na pristup čistoj vodi za piće ugroženo na više načina. Prema najnovijem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u 2021. godini od svih kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Republici Srbiji, najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskom i Severnobanatskom okrugu, gde od 11 kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan. Postoje, najpre, generički razlozi koji ukazuju na uzročnike tog stanja, a to je pre svega kvalitet hidrogeološkog sastava zemljišta u Vojvodini.

Jasno je da je nekvalitetna voda za piće prepoznatljiva na prvi pogled. Sve ono što deca uče u školi da voda za piće nema boju, ukus i miris, u slučaju, posebno 11 opština u Banatu – ne važi. I to su ujedno pokazatelji najčešćih uzročnika neispravnosti, povišena zamućenost i boja, neprijatan miris, na dodir masna sa osećajem da se ne može isprati. Na osnovu ovih karakteristika, ocenjuju se zdravstveni aspekti vode za piće.

UZROCI ZAGAĐENJA

“Najčešći uzrok bakteriološke neispravnosti vode je povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj i nemaju uticaja na zdravlje. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje”, upozoravaju iz Batuta. Najveći problem po zdravlje čoveka može biti arsen, zbog čijeg prisustva je u mnogim mestima u Vojvodini zabranjena voda za piće iz vodovoda i to naročito u delu Banata, gde voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

REKORDER PO NEISPRAVNOSTI VODE

Pravi “šampion” u negativnom kontekstu, naravno, je grad Zrenjanin koji čitavih 19 godina nema kvalitetnu i zdravstveno ispravnu vodu za piće. To je realno činjenično stanje. I to je prvi i najužasniji  nivo ove situacije. Pri tom, kad pogledate internet stranicu JKP “Vodovod i kanalizacija” Grada Zrenjanina teško možete steći takav utisak. Oni ovih dana renoviraju naplatno mesto, organizuju međunarodnu konferenciju o vodi, rekonstruišu vodovodnu mrežu… To bi bilo sasvim u redu da osnovnu delatnost – a to je proizvodnja i isporuka kvalitetne vode za piće obavljaju po propisanim normativima i po Zakonu.

To što ne isporučuju kvalitetnu vodu za piće ne sprečava ih da tu uslugu uredno naplaćuju. A kako izgleda život i svakodnevica prosečnog Zrenjaninca kad je reč o konzumiranju vode za piće? Sve u našim životima je matematika i brojevi, koji su neumoljivi pokazatelji, posebno ovako dramatičnih situacija.

KAKO TO IZGLEDA U BROJEVIMA

Zrenjanin već, kako smo naveli, 19 godina nema ispravnu vodu za piće. Svakom je u proseku potrebno dnevno 2-2,5 litara vode samo za piće, što znači da jedan kanistar vode od 5 litara popijemo za dva dana. Na godišnjem nivou to je 182,5 kanistara. Prosečna cena kanistra vode od 5 litara je 180 dinara (napravili smo prosečnu cenu upoređujući cene više proizvodjača u nekoliko različitih trgovačkih lanaca). U slučaju jedne osobe, to je godišnje 32.850 dinara godišnje, odnosno 624.150 dinara, odnosno nekih 5.330 evra za 19 godina. Pošto u Zrenjaninu živi 74.500 ljudi, za njihovo redovno dnevno hidriranje, za tih 19 godina, potrošeno je nešto više od 397 miliona evra. Možemo samo zamisliti šta bi se dalo uraditi da su ovih 19 godina izdvajali taj novac u neki fond?! Verovatno bi sve dali da imaju kvalitetnu pijaću vodu. Potrošeni novac nije jedini problem pored nekvalitetene vode. To je svakako ogromna količina plastične ambalaže koja se generiše kroz ovu situaciju.

Biti bez kvalitetene pijaće vode toliko godina nije uopšte bezazleno, niti nevažno. Međutim, zadnjih nekoliko godina problem je jako aktuelizovan zahvaljujući angažovanju samih građana kroz inicijativu Zrenjaninska akcija. Upravo su zahvaljujući građanskom angažovanju pokrenuta mnoga pitanja i dosta nepoznanica se našlo u fokusu pažnje, sa ciljem da se problem reši.  Posebno su se angažovali po pitanju prepuštanja javnog preduzeća “Vodovod” privatniku i posledicama koje takva odluka može imati. Ukazujući na primer Zrenjanina, žele skrenuti pažnju na tu praksu u celosti.  Kako je došlo do toga da se ovaj banatski grad nađe u ovakvoj situaciji?

AGONIJA SE SAMO NASTAVLJA

Tokom leta 2003. godine sanitarni inspektor Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i socijalnu politiku AP Vojvodine doneo je rešenje o zabrani upotrebe vode za piće. Već početkom 2004. odlukom Pokrajinskog sanitarnog inspektora zabranjena je upotreba vode iz gradskog vodovoda zbog prekomerne koncentracije arsena. Bile su potrebne skoro pune tri godine da dođe do prvog pokušaja izgradnje nove fabrike vode. Usledila su tri neuspela tendera da bi 2011. godine JKP “Vodovod i kanalizacija” doneo odluku o pokretanju postupka javne nabavke za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode. Od tri ponude, odabrana je ponuda nemačke firme “WTE Wassertechnik”. Ali posle nove trogodišnje agonije, odbornici SO Zrenjanin izglasali su raskidanje ugovora sa nemačkom firmom, jer prečišćena voda ne bi ispunjavala srpske, već blaže uslove kakvi važe u EU. Iz “Wassertechnik” najavljen je zahtev za naknadu štete. Usledili su novi pokušaji, čak uz garanciju Vlade Republike Srbije ali vreme je prolazilo. Tako je 2017. godine počeo  probni rad fabrike vode u Zrenjaninu. Najavljeno da će, nakon analiza, voda biti puštena u zrenjaninski vodovodni sistem. Sreća je kratko trajala, jer je već krajem te godine rad fabrike zaustavljen.

Perfidnim postupcima praktično je sprovedena privatizacija vodovoda, odnosno same vode. Nije neophodan veliki napor da zamislimo kuda to može odvesti. Opšte je poznat primer Barselone, gde je pre nekoliko godina, gradski vodovod privatizovan i zbog činjenice da je u tom slučaju voda postala roba, njoj je cena vrtoglavo porasla. Do te mere da se ljudima više isplatilo kupovanje vode u prodavnicama. Znači, u tom slučaju, da se takva situacija desila u Zrenjaninu, opet bi bili osuđeni na vodu iz balona. Usledila su krivična gonjenja, istrage, hapšenja.

ŽELJA JE SAMO JEDNA – ISPRAVNA PIJAĆA VODA

Ipak je početkom 2020. godine počelo snabdevanje grada vodom iz novog postrojenja. Kao poučeni  već ranijim iskustvima, krajem godine usledio je obrt situacije. Stručna komisija JKP „Vodovoda i kanalizacije” objavila je podatke, po kojima fabrika vode u Zrenjaninu, ne zadovoljava uslove definisane javnom nabavkom i da se u izveštaju komisije navodi kako od 34 razmatrana tehnička uslova, fabrika nije ispunila nijedan.

Građani Zrenjanina još uvek, u trećoj deceniji 21. veka samo žele da imaju kvalitetnu pijaću vodu i da na dnevnom nivou budu oslobođeni kupovine vode u prodavnicama. Poražavajuća je statistika da Zrenjaninci žive četiri godine kraće od ostalih građana Srbije i češće oboljevaju od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Inicijativa grupe Zrenjaninska akcija je da se izgradi regionalni vodovod koji će obuhvatiti grad Zrenjanin i 22 naseljena mesta u okruženju. Zbog svojih aktivnosti, često su na meti različitih interesnih grupa. Biti izložen raznim opasnostima samo zato što želite da ostvarite elementarno, civilizacijsko pravo da pijete zdravstveno ispravnu vodu, opasnost je veća od svih.

Tekst: Majda Adlešić
Foto: Maja Pavlica i Pixabay

NAPOMENA

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kakvu vodu pijemo“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2022. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin
, ,

REGIONALNA DEPONIJA – JEDAN OD NAJVAŽNIJIH PROJEKATA

Grad Novi Sad, za nepune dve i po godine, uspeo je da započne i završi projektno-tehničku dokumentaciju za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji će se nalaziti u glavnom gradu Vojvodine.

Pripremni radovi

Grad Novi Sad, zajedno sa sedam okolnih opština, koje pripadaju regionu, počinje da gradi Regionalni centar za upravljanje otpadom, odnosno pravu sanitarnu deponiju. Prema rečima članica Gradskog veća za imovinu i imovinsko-pravne poslove, zaštitu životne sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović završena je kompletna procedura, po evropskim standardima, koji su rigorozni, izuzetno komplikovani ali, ono što je najvažnije – štite životnu sredinu i zdravlje ljudi.

“Evropske unija je prepoznala naš projekat kao jedan od možda najboljih projekata, najbrže urađen u sektoru infrastrukture životne sredine, ne samo u Republici Srbiji nego i u region. Od EU dobili smo 40 miliona evra, tačnije 50% sredstava, jer prva faza izgradnje Regionalnog centra košta 80 miliona evra. Ono što je bitno da građani znaju da izgradnja Regionalnog centra u Novom Sadu ne znači više otpada na deponiji, već to znači 90% manje otpada u sanitarnoj kaseti, gde će se deponovati otpad koji se ne može nikako iskoristiti. Sve ono što može da se reciklira – recikliraće se, a ostatak otpada može da se koristiti kao gorivo u cementari u Beočinu. To za građane Novog Sada i regiona znači da neće biti više deponovanja otpada, odnosno smetlišta sa kojeg se šire neprijatni mirisi, odakle može doći do širenja različitih zaraza i bolesti, neće biti problema sa zagađenjem podzemnih voda, niti zagađenja vazduha. Možemo slobodno reći da je ovo jedan od najvažnijih projekata koji se radi u Novom Sadu”, istakla je Radenovićeva.

Dalji planovi

Uskoro se očekuje potpisivanje ugovora između Republike Srbije i Evropske unije, odnosno da se verifikuje Program podrške finansiranja IPA 2021, u kom se nalazi i ovaj projekat. Kada se to desi i kada se obezbedi druga polovina sredstava od strane Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, očekuje se da će tender za javnu nabavku biti raspisan na proleće 2023. godine.

“Dakle, na proleće ide tender za projektovanje, da se završavi samo projekat za građevinsku dozvolu, jer sve ostale projekte već imamo. To bi trebalo najduže da traje nekih od šest do sedam meseci, s obzirom na to da su projeki detaljno urađeni. Kada dobijemo građevinsku dozvolu, onda kreću radovi. Očekujem da već početkom 2024. započnu radovi na izgradnji Regionalnog centra. Ti radovi će sigurno potrajati, s obzirom na to da se u prvoj fazi radi ozbiljna tehnologija, u kojoj je i prerada otpada. Grad Novi Sad, kao tim, radio je na tome sa velikim brojem stručnjaka sa Univerziteta u Novom Sadu, stručnjacima iz Beograda i iz Evropske unije, dakle sa stručnjacima koje se bave ovim temama. Prolazeći rigorozne kontrole, dobili smo sve saglasnosti koje su potrebne za ovakav jedan projekat, tako da očekujemo da 2024. počnemo sa izgradnjom Regionalnog centra za upravljanje otpadom”, rekla je Mira Radenović.

Cilj – manje otpada a više reciklaže

Rešavanje problem deponija i odlaganje otpada, nešto je što je trenutno ključno jer izvesno je da će smeća biti sve više, povećana je potrošnja, tehnološki se razvijamo – tako da stvaramo i više otpada. To je sve prirodno a kultura upravljanje otpadom je nažalost na niskom nivou. Moramo što pre menjati naše navike da bismo pre svega životnu sredinu ostavili nezagađenom. Cilj je da se što manje otpada odlaže na deponiju, da što više recikliramo, jer je to jedini način da sačuvamo zdravu životnu sredinu.

“Na ulicama grada postavljaju se kontejneri za primarnu separaciju pojedinih vrsta otpada. U gradu je trenutno postavljeno 150 belih zvona za odlaganje stakla, a do kraja godine biće postavljeno od 400 do 450 takvih kontejnera u gradu i glavnim ulicama u prigradskim naseljima. Dosad smo postavili 30 podzemnih kontejnera za pet ambalažu, koji se nalaze u centralnom delu grada. U planu je da se i u drugim delovima grada postavi 200 kontejnera za papir i karton, kao i novi reciklomati za konzerve i pet ambalažu. Jednim ozbiljnim tempom ulazimo u razvrstavanje otpada u Novom Sadu, i to je nešto što ćemo morati da uradimo do završetka izgradnje regionalne deponije.

Ako otpadom ne upravljamo kako treba, imaćemo trajno zagađenje podzemnih voda, zemljišta, učestale požare koji dovode do zagađenja vazduha a koji jednako osećaju i građani na Klisi, Nemanovcima, Pejićevim salašima ali i u centru Novog Sada. Kada završimo izgradnju Regionalnog centra za upravljanjem otpadom u Novom Sadu, grad će zablistati jednom potpuno drugom bojom”, istakla je Mira Radenović.

Tekst: Dragana Ratković
Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

UGLJENIČNI OTISAK GRAĐANA NOVOG SADA

Da li ste razmišljali o tome koliki je vaš uticaj na planetu kroz ugljenični otisak, koliko emitujemo ugljen-dioksisa, i na taj način doprinosimo klimatskim promenama? Da li ste možda razmšljali šta bi se moglo promeniti u svakodnevnoj rutini i kako se mogu smanjimo emisije?

Do 28. jula čovečanstvo je potrošilo sve raspoložive resurse za ovu godinu i ušlo je u ekološki dug. Ugljenični otisak čini 61 procenat ekološkog otiska čovečanstva. To je specifičan termin koji se odnosi na to koliko mi kao pojedinci, u toku godine, emitujemo ugljen-dioksida (CO2). Svaka naša aktivnost, za koju je potrebna potrošnja energije, može da se izmeri i izračuna, koliko smo emitovali CO2 – jednog od glavnih gasova sa efektom staklene baste, a koji najviše doprinosi klimatskim promenama. Ukoliko bi svako, na osnovu izmerenih rezultata, smanjio svoj ugljenični otisak, smatra se da bismo na taj način ublažili klimatske promene i usporili zagrevanje planete.

U okviru  projekta „EkOtisak“, koji su realizovali Centar za promociju nauke iz Beograda, u saradnji sa novosadskim partnerima – Filozofskim fakultetom, Akademijom umetnosti i organizacijom Zeleni Sad – sprovedena je Anketa o svakodnevnim navikama građana i kako se one reflektuju na ugljenični otisak, kao svojevrsni trag koji svako od nas ostavlja na planetu i time utiče na ubrzanje klimatskih promena. U anketi je učestvovalo 557 ispitanika, od toga 234 iz Novog Sada.

Foto: Vladimir Janić

Šta kažu rezultati?

Pitanja u anketi bila su grupisana u četiri oblasti, za koje je procenjivan ugljenični otisak, a to su: domaćinstvo, odeća, transport i hrana. Prema rezultatima ankete, građani su pokazali u suštini da imaju dobre navike, kada govorimo o većini indikatora koja se odnose na emisiju ugljeničnog otiska. Kada govorimo o domaćinstvu: upotreba vode, grejanja, struje – svakodnevno ostavlja ugljenični otisak.Tuširanje u trajanju od 5 minuta oslobodi 2.069 kg CO2 godišnje. Što se duže tuširamo, emisija CO2 je veća. Ono što je dobro je da Novosađani troše najviše 5 do 10 minuta na tuširanje, što smanjuje zapravo emisiju CO2. Ako ručno peremo posuđe, doprinosimo emisiji od 157 kg CO2 godišnje a ako to radimo mašinski, emisija je manja – 142 kg CO2 godišnje. Više od 50% Novosađana pere posuđe ručno, što svakako povećava ugljenični otisak u poređenju sa korišćenjem mašine za pranje posuđa. Ipak, većina dobijenih odgovora u konteksu ovih pitanja su ohrabrujuća za naše okruženje.

Dobre navike

Građani su pokazali dobre stavove i adekvatnu ponašanju, kada je reč o odeći i upotrebi različitih materijala. Dokazano je da vuna emituje 46 kg CO2 po jednom kilogramu proizvedene tkanine, viskoza – 30 kg CO2, pamuk – 28 kg CO2, svila – 25 kg CO2, poliester – 21 kg CO2 a lan – 15 kg CO2. Novosađani većinom kupuju prirodne materijale, kupuju samo kad je potrebno i ne troše novac na često menjanje garderobe.

Ono što se pokazalo kao zanimljivo je da je naplata plastičnih kesa urodila plodom, tako da građani mnogo ređe koriste plastične kese nego ranije. Ako koristite pet plastičnih kesa nedeljno, ostavljate ugljenični otisak od 8,25 kg CO2 na godišnjem nivou. Dakle, anketa je pokazala da Novosađani kupuju plastične kese ponekad, i to 2-3 puta mesečno.

Transport, korišćenje gradskog prevoza i automobili takođe ostavljaju ugljenični otisak. Rezultati ankete pokazali su da se sve manje koristi gradski prevoz, s druge strane, što nije baš ohrabrujuće, sve više građana koristi automobile. Jedna trećina ispitanika na posao ide biciklom ili peške, što takođe smanjuje ugljenični otisak.

Foto: Pixabay

Ugljenični otisak ostavljaju i naše svakodnevne navike u ishrani. Jedan kilogram piletine emituje 6,9 kg CO2, svinjetine – 12,1 kg CO2 a govedine – 27 kg CO2. Najveći broj Novosađana, više od 50 % anketiranih, najčešće konzumira piletinu koja ima najmanji ugljenični otisak. Isto tako, uravnoteženo koriste mleko i mlečne proizvode, ali više konzumiraju kafu i hleb – što je indikator da te namirnice treba smanjiti ili naći adekvatnu zamenu jer one imaju veći ugljenični otisak. Jedan kg hleba odgovara emisiji od 1,4 kg CO2, a kafe 17 kg CO2. Više od polovine Novosađana konzumira 2 kg hleba nedeljno a oko 40% nedeljno konzumira 100 gr kafe. Upoređujući rezultate ankete, ispostavilo se da Novosađani imaju nešto višu ekološku svest u odnosu na ispitanike iz drugih gradova. Ohrabrujuće je da Novi Sad predstavlja možda početnu tačku promena u ovom kontekstu.

Misli globalno – deluj lokalno

Ranija istraživanja pokazala su da su građani svesni da svojim navikama utiču na ubrzanje klimatskih promena ali nisu svesni da – ako želimo da utičemo na globalne promene – moramo da delujemo lokalno, da svako krene od svog domaćinstva. Kada smo svesni svog uticaja, logično je da razmišljamo kako možemo da ga smanjimo. Najjednostavnije uputstvo je da budemo odgovorni i optimalno trošimo resurse.

Istraživanje o ugljeničnom otisku sproveo je STAR Centar izuzetnih vrednosti za bihevioralna istraživanja u psihologiji Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Kako se računa ugljenički otisak?

Zahvaljujući super kalkulatoru ugljeničnog otiska, svako od nas može da izračuna lične emisije, potrebno je da se registrujete i ulogujete, a potom unesete podatke o svojim navikama u svom domaćinstvu. Na prvom mestu je energija – koliko električne energije koristite i za šta, koje vrste energenata koristite, potom unosite podatke o prevozu, o navikama koje se tiču kupovine hrane, garderobe, tehničkih uređaja, rekreacije…

Dakle, odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Naime, naš ugljenični otisak je suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u određenom vremenskom periodu.

Tekst: Dragana Ratković

Foto: Miloš Ćirković

* Tekst je nastao u okviru projekta „Zelene vesti“, koji je realizovan uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

ByAdmin
, ,

NOVI SAD PONEO TITULU PAMETNOG GRADA

Read More

ByAdmin
, ,

LETO UZ DEČJE NAUČNE KAMPOVE

S ciljem da se deca izmeste iz gradskog okruženja, i ovog leta organizuju se dva dečja naučna kampa namenjena mladima koji pohađaju neki od prva tri razreda srednje škole a žive u Vojvodini ili južnoj i istočnoj Srbiji. Na kampovima će se istraživati budućnost klime i uticaj klimatskih promena na život na planeti Zemlji.

Dečji naučni kampovi Centra za promociju nauke su višednevni naučnoistraživački i edukativni programi koji mladima pružaju priliku da u inspirativnom okruženju, u društvu vršnjaka sličnih interesovanja, kroz saradnju sa odraslima, stručnim u različitim oblastima, razvijaju svoje naučne projekte.

MAŠINE BUDUĆNOSTI

Prvi kamp “Mašine budućnosti”, u okviru programa EkOtisak, organizuje se u Novom Sadu od 25. do 29. jula. Na ovom kampu budućnost je stigla i u njoj mladi, poput pravih inženjerskih timova, rade na osmišljavanju rešenja, testiranju svojih prototipova i unapređivanju dizajna mašina koje olakšavaju svakodnevni život stanovništvu planete Zemlje. Rad na kampu je zamišljen u duhu mejkers kulture, majstorisanja i korišćenja održivih materijala, sve kroz povezivanje različitih naučnih disciplina koje su važne za razumevanje klimatskih promena. Završni radovi timova će postati sastavni deo izložbe u okviru sedmog izdanja nacionalne manifestacije art+science: EkOtisak, koja se prvi put organizuje u Novom Sadu, kao deo programa Evropske prestonice kulture.

Kamp je namenjen mladima koji sada pohađaju neki od prva tri razreda umetničkih srednjih škola, gimnazija, kao i srednjih stručnih škola na teritoriji Vojvodine. Realizovaće se u dnevnom formatu – program traje 5 sati, sa pauzom sa obezbeđenim obrokom, u okvirnom periodu od 9 do 15 sati. Prevoz učesnika nije obezbeđen.

PRIRODA BUDUĆNOSTI

Drugi kamp “Priroda budućnosti”, u okviru programa EkOtisak, organizuje se na Staroj planini od 8. do 11. avgusta. Na ovom kampu će se, u ambijentu Stare planine, kroz rad sa različitim naučnicima istraživati biodiverzitet. U kampu će učestvovati 20 mladih i on je namenjen svima koji završavaju prvi, drugi ili treći razred srednje škole, a žive na teritoriji južne i istočne Srbije.

Kamp je organizovan kao celodnevni program, uključuje niz diskusija, šetnji, radionica i debata. Akcenat u radu tokom kampa je na učenju kroz saradnju, ambijentalnom učenju i stvaranju. Učešće na kampu je besplatno, a prevoz, smeštaj i hrana za učesnike su obezbeđeni.

Za oba kampa prijavljuje se onlajn: prijave su obavezne i biće otvorene do 12. jula za kamp u Novom Sadu i do 19. jula za kamp na Staroj planini. Prioritet u izboru učesnika i učesnica imaće prijave koje su pristigle prve. Prethodno znanje iz oblasti klimatskih promena je uvek dobrodošlo, ali nije neophodno.

Kampovi se realizuju u saradnji sa Fondacijom „Divac“ i Fondacijom NCR, a u okviru projekta „Obrazovanje za digitalno društvo“, koji je namenjen podršci srednjim školama i STEM obrazovanju u našoj zemlji.

Izvor i foto: elementarium.cpn.rs

ByAdmin
, , ,

DA LI JE ŽIVOTNA SREDINA VAŽNA ZA GRAĐANE SRBIJE?!

Oko dve trećine građana i građanki Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta. To je jedan od glavnih nalaza istraživanja javnog mnjenja u Srbiji o životnoj sredini i klimatskim promenama, koje je predstavljeno u okviru Evropske zelene nedelje 2022.

Istraživanje je predstavio vođa tima za vitalni razvoju u UNDP-u Žarko Petrović, koji je istakao da je glavni zaključak, donet na ovog istraživanja, je da su građani i građanke Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada.

BRIGA ZA KVALITET VAZDUHA I VODE

Kada je u pitanju životna sredina, svaki četvrti građanin Srbije, njih 26%, najviše brine zbog zagađenja vazduha, na drugom mestu kao razlog za zabrinutost je kvalitet vode (13%), a na trećem divlje deponije (12%).

Većina ispitanika nije sasvim zadovoljna onim što država preduzima da reši ekološke probleme, a kao moguća rešenja građani navode: povećanje kazni za zagađivače, kako privredu tako i pojedince, sprečavanje seče i sadnju šuma, veću podršku organizacijama koje bave zaštitom životne sredine i subvencije za privredne subjekte i pojedince koji doprinose borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

Skoro dve trećine građana i građanki Srbije (62%) smatra da klimatske promene predstavljaju realnu opasnost i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice. Prema mišljenju 82% ispitanika glavni uzročnik klimatskih promena je čovek. Javnost u Srbiji kao rešenja za sprečavanju posledica klimatskih promena vidi najpre očuvanje šuma i dodatno pošumljavanje, kao i očuvanje voda, a zatim smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećanje obima recikliranja.

RAZVRSTAVANJE OTPADA BAŠ I NIJE POPULARNO

Navike građana i građanki Srbije ne prate sasvim stavove o zaštiti životne sredine, pa tako 75% njih kaže da ne razvrstava otpad, dok 55 odsto ne obraća pažnju na ambalažu prilikom kupovine proizvoda.

Takođe, velika većina građana (73%) nije spremna da izdvoji više novca za troškove zaštite živote sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunalne usluge. Jedan deo njih smatra da su računi već previsoki (43%), a drugi ne veruje da bi novac otišao u namenjene svrhe (30%). Ogromna većina ispitanika nije spremna na dodatna ulaganja za nabavku novog grejnog tela ili izolaciju stambenog prostora, a kao glavne razloge za to navode nedostatak potrebe ili nedostatak novca.

„Krajem 2021. godine, istraživanje za Budućnost Evrope pokazalo je da se 91% mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87% svih ispitanika takođe deli ovo osećanje. Povodom događaja „slušanja srpske javnosti o životnoj sredini“, koji se organizuje u EU info centru u Beogradu u okviru Evropske zelene nedelje, izneti su veoma slični podaci. Naš partner UNDP je posebno naveo da u Srbiji 62% građana veruje da su klimatske promene realna pretnja koja zahteva stvarnu akciju. Nadalje, istraživanje koje je sproveo naš novi projekat „Odvajamo“ takođe je pokazalo da je 94% ljudi motivisano da preduzme akciju za odvajanje otpada kako bi pomogli Srbiji u smanjenju zagađenja. Kreatorima politika je potrebna dobra analiza podataka kako bi doneli dobre odluke. Moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja”, zaključio je Antoan Avinjon, menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Inače, ovo kvantitativno istraživanje na reprezentativnom nacionalnom uzorku sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), kako bi se utvrdili stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu Agendu u Srbiji.

Izvor: EU info
Foto: Pixabay i EU info

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Septembar 2023
P U S Č P S N
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.