Daily Archive 3 Novembra, 2021

ByAdmin

O MERENJU I KVALITETU VAZDUHA

Panel-diskusija “Kakav vazduh udišemo” u organizaciji Udruženja novinara “Eko-vest”, održana je 3. novembra u Kulturnoj stanici “Liman” u Novom Sadu. Na panelu su učestvovali mr Dragica Branković, v.d. Gradske uprave za zaštitu životne sredine; Dragan Đurica, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine zadužen za sektor monitoringa i informacioni sistem životne sredine; prof. dr Sanja Bijelović, načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekolološke asocijacije (NEA), dok je novinarka Radija Novi Sad Dragana Ratković bila moderatorka.

Panel-diskusija je simbolično održana na Svetski dan čistog vazuha, koji se, po ekološkom kalendaru, obeležava 3. novembra. Kao što je poznato, ovo je svakako i globalni problem, jer čak 95 % populacije udiše vazduh koji ne zadovoljava normative i standarde propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Zagađenje vazduha predstavlja jedno od najvećih rizika po zdravlje ljudi, zaključak je održane panel-diskusije.

Uzroci zagađenja

Glavni uzročnici zagađenja vazduha su industrija, termo-energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, individualna ložišta u zimskom periodu. Pokrajinski seketerijat zagađenje vazduha meri na sedam mesta u Vojvodini, a grad Novi Sad ih ima pet. Nadležne instance o zagađenju u Vojvodini mogu da govore samo u odnosu na podatke sa tih mernih stanica, tako prema poslednjem izveštaju Agenecije za zaštitu životne sredine za 2020. u zoni Vojvodine vazduh je bio čist i neznatno zagađen, osim u Subotici i Zrenjaninu. Ipak, na panelu se moglo čuti i da je takav zaključak posledica metodologije i nedovoljnog monitoringa kvaliteta vazduha i da bi stoga trebalo unaprediti merenja, kako bi podaci bili u potpunosti validni. A u javnosti je uvek prisutno i pitanje kako da se o stanju stvari građani najbolje informišu.

“Počela je grejna sezona, pa se priča o zagađenju vazduha. Možda je i ključ u toj rečenici, pričamo o tome samo kada krene zagađenje i kad je ono osetno i vidljivo”, rekao je Dragan Đurica iz pokrajinskog seketerijata. “Ono delimično zavisi i od vremenskih uslova i okolnosti, a puno zavisi i od nas samih. Istina je da gde god je prisutan urbani način života, postoji i zagađenje. Po toj logici, Đurica je naveo da je upravo najveće zagađenje u Vojvodini upravo u gradovima gde živi najveći broj ljudi i koji su najnaseljeniji.

“Bitno je i da donosioci odluka imaju osnov za jednog sistematsko i svekupnog delovanja na rešavanju određenih problema. Izrada novog plana kvaliteta vazduha je pri kraju i radi se na sprovođenju ekoloških mera, unapređenju zelenila na teritoriji grada i svake godine se posadi vise od deset hiljada stabala”, kaže Dragica Branković iz Gradske uprave. Ona naglašava da je grad ove godine uradio i geografski informativni sistem zelenila, koji još treba dopuniti i popuniti, i na osnovu tog sistema dobićemo osnovu za pravilno planiranje zelenila, koje doprinosi kvalitetu vazduha u Novom Sadu. Plan kvaliteta vazduha i izveštaji o realizaciji aktivnosti se svake godine objavljuju na sajtu Gradske uprave.

Uticaj na zdravlje

Institut za javno zdravlje prati monitoring, i kao, što je prof. dr Sanja Bijelović potvrdila, kvalitet vazduha u Novom Sadu svakako ima uticaj na zdravlje ljudi.

“Iako Novi Sad ima kvalitet vazduha prve kategorije, naša istraživanja pokazuju da on ipak doprinosi oboljevanju stanovnika od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti srca i krvnih sudova mozga, a desetogodišnja izloženost građana Novog Sada ovakvom vazduhu povećava rizik od nastanka tumora pluća”, rekla je prof. dr Bijelojević.

Međutim, ona naglašava da bi takođe bilo interesntno i važno obratiti pažnju i na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. Kako je navela, u zatvorenom prostoru provodimo više od osamdeset procenata vremena, pa bi u istraživanjima trebalo obratiti pažnju i na taj segment, mada za to ni na globalnom nivou ne postoje normativi i jasne granične vrednosti, već samo preporuke, jer su takva merenja teško izvodljiva i teško dokaziva.

Aplikacije za merenje kvaliteta vazduha

Svojevrsnu novinu u metodolgiji predstavlja aplikacija “xEco Vazduh” o čemu je govorio njen tvorac Dragan Lekić iz NEA.

“Sve aplikacije i izveštaji koriste podatke iz jedne mreže, državne mreže, ali se drugačije tumače. Dobar vazduh u suštini znači da ima nisko zagađenje, ali ne i da nema zagađenja. Problem je u kategorizaciji i nazivima tih kategorija koje se koriste. Takva tumačenja ne pokazuju dovoljno jasno podatke i šta je važno da znamo kada je reč o tim podacima. Kao ni to da postoji stvaran problem sa kojim se treba ozbiljno baviti”, naglasio je Lekić.

U javnosti se sve više pominju i rang-liste po kojima je Beograd u nekoliko navrata bio na neslavnom prvom mestu u svetu po zagađenju vazduha, dok se i Novi Sad našao u vrhu, pa je i to bila tema o kojoj se razgovaralo. Na tribini nije bilo jednostavnog odgovora na pitanje zašto je to tako. U najkraćem, sve zavisi od niza faktora i pokazatelja, klimatskih uslova u određenom momentu, metodologije merenja, izvora zagađenja, ali su se učesnici složili da je senzibilizacija građanstva o ovoj temi, kao i o merama i zaštiti zdravlja ljudi veoma bitna. To je svakako bio i vodeći motiv organizatora panel-diskusije.

Tekst: Mihajlo Vujasin
Foto: Miloš Ćirković