Daily Archive 4 Aprila, 2018

ByAdmin

KAKO SE REŠITI PLASTIKE NA AFRIČKI NAČIN

Svake godine proizvodimo više smeća nego što se prirodnim putem može razgraditi. Vreme je da se nešto promeni – pre svega u glavama ljudi, komentariše novinar DW Lukas Hansen. A nešto se može naučiti od Afrike.

Supermarketi bez ambalaže – impresivno! Restorani bez otpada – odlično! Sa ovakvim trendovima može se pomisliti da smo ekološki osvešćeni. Ali još smo daleko od toga. Mi ljudi smo u poslednjih osam decenija proizveli više od osam milijardi tona plastike, izveštavaju američki istraživači u magazinu Science Advances. I svake godine, proizvodimo sve više.

Planine smeća posebno rastu u zemljama u ekonomskom usponu kao što je Indonezija. Hiljadama godina ljudi su tamo za pakovanje koristili razgradive proizvode kao što su listovi drveta banane. A onda je došla plastika. I sa njom smeće. Zakona u ovoj oblasti skoro da i nema, a nema ni privatnih firmi koje bi se bavile reciklažom. Tako smeće često završava u rekama ili se jednostavno zakopa.

Kina, iako i sama jedan od glavnih proizvođača otpada, godinama je kupovala evropski otpad i tako napravila ogroman posao. Sada je Narodna Republika Kina zaustavila uvoz otpada – ima dosta sopstvenog. Zvanični razlog Kineza: žele da zaštite životnu okolinu. Šteta za Evropu i Nemačku. Kina je od nas kupovala 1,5 miliona tona plastičnog otpada. Šta ćemo sada sa tim otpadom? Ako ne budemo imali bolju ideju – zapalićemo ga. To nije posebno održivo, ali reciklaža bi bila znatno skuplja. Na kraju krajeva, bitan je novac.

Sada će pomoći nove uredbe. Početkom godine Evropska komisija predstavila je strategiju kako bi se planine plastičnog otpada smanjile do 2030. godine. Manje plastike, više reciklaže. Vlade zemalja članica treba da donesu odgovarajuće zakone. One bi, recimo, mogle da zabrane nepotrebnu ambalažu. Još uvek ima kompanija koje gule tvrdo kuvana jaja samo da bi ih kasnije upakovale u plastičnu ambalažu.

Neke afričke zemlje su u ovome mnogo progresivnije. Pre svih Ruanda. Od 2004. godine tamo su zabranjene plastične kese. A onaj ko baci plastičnu flašu na zemlju – plaća kaznu. Ova centralnoafrička država važi za najčišću zemlju kontinenta. Još strožiji zakoni vladaju u Keniji. Koga tamo uhvate sa plastičnom kesom mora platiti do 37.000 evra kazne – ili u najgorem slučaju mora u zatvor na četiri godine.

To sada počinje da radi i Evropska unija. Uskoro više nećemo moći da kupimo plastične kese u supermarketima. Plastične čaše za kafu usput biće ukinute „ako bude moguće“. Ali da li već treba da se radujemo? To bi bilo prerano. Bez obzira na propise, promena mora da počne u glavama ljudi. Moraju biti spremni da se odreknu svega što je suvišno, a što u najboljem slučaju samo ide u korist sopstvenoj komociji.

Tekst: Lukas Hansen, DW
Foto: Pixabay.com

ByAdmin

KARLSBERG: UNAPREĐENJE ŽIVOTNE SREDINE – KOTLARNICA NA BIOMASU

Kompanija Karlsberg Srbija danas je u svojoj pivari u Čelarevu predstavila novu kotlarnicu na biomasu, investiciju vrednu milion evra. Kotlarnica kao gorivo koristi samleveno drvo, odnosno otpadne palete iz same pivare.

“Pored toga što je inovacija na tržištu Srbije, nova kotlarnica predstavlja i iskorak u celokupnom poslovanju Karlsberg grupacije. Pivara u Čelarevu je prva Karlsberg pivara u svetu koja će implementacijom ove tehnologije doprineti unapređenju sopstvene energetske efikasnosti i smanjenju negativnog efekta proizvodnje na životnu sredinu”, saopštila je kompanija.

Dodaje da je primenom nove tehnologije, uz postojeći biogasni kotao, pivara u Čelarevu više nego udvostručila korišćenje obnovljivih izvora energije u procesu proizvodnje, te njihov udeo sada iznosi 40 odsto.

Danski Karlsberg u Srbiji posluje od 2003. godine kada je otkupio većinski paket akcija pivare u Čelarevu i dosad je u Srbiji uložio 224 miliona evra. U 2017. godini investirano je 4,5 miliona evra, a planirana ulaganja u 2018. su 6,5 miliona evra.

Izvor: Beta
Foto: Biggreenswitch.co.uk

ByAdmin

LONDON: POSTAVLJENA “ZELENA” KLUPA KOJA UPIJA SMOG

Zagađenost velikih evropskih gradova sve nas zabrinjava, a globalno zagrevanje i veliki broj vozila sve više utiču na kvalitet življenja, zbog čega je London postavio ‘zelene’ klupe koje služe i kao filteri jer upijaju zagađenja iz vazduha.

Kvalitet vazduha u glavnom gradu Velike Britanije izuzetno je loš, a zagađenost u poslednje vreme prelazi granice koje je postavio EU. Nastojeći da što uspešnije reše ovaj problem, vlasti Londona odlučile su da postaviti “CityTree” klupe ispred prodavnica organske hrane i popularnih kafića u ulici Glass house koja se nalazi u blizini Pikadilija.

S obzirom na to da je spojena na internet, zelena klupa prikazuje podatke o kvalitetu vazduha, temperaturi, kvalitetu vode i vlažnosti tla. Funkcioniše uz pomoć mahovine i drugih biljaka koje uklanjaju ugljen-dioksid, prašinu i gasove iz vazduha. Sadrži solarne ploče koje je opskrbljuju energijom, a napravljena je od čvrstih materijala da bi bila otporna na moguće udarce vandala.

Zelena klupa proizvedena je u nemačkoj kompaniji Green City Solutions. Iako površinom nije velika, po informacijama proizvođača deluje poput 275 pravih stabala i godišnje može da filtrira do 265 tona ugljen-dioksida i ostalih čestica.

Osim u Londonu, klupe su ranije postavljene u Hongkongu, Amsterdamu, Parizu i u Oslu. Proizvođač želi da uvede tehnologiju iz CityTree klupa u zgrade kako bi se u velikim gradovima redovno regulisao kvalitet i temperatura vazduha. Gradske vlasti velikih gradova nadaju se da će uz pomoć nove tehnologije uspeti da ublaže nepovoljan uticaj zagađenja vazduha na zdravlje stanovnika.

Pogledajte kako se prave zelene klupe:

Tekst i foto: Ianvisits.co.uk

ByAdmin

SVILOJEVO: PREDSEDNIK LOVACA NEZAKONITO DRŽAO ZAŠTIĆENE ŽIVOTINJE

Postupajući po prijavi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), Pokrajinski inspektor za zaštitu životne sredine, ornitolog Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i policijski službenici iz Apatina otkrili su nezakonito držane žive i preparirane jedinke strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta u Svilojevu kod Apatina.

U porodičnoj kući A. H. je, pored tri žive jedinke divlje guske (Anser anser), pronađeno i 11 prepariranih strogo zaštićenih i zaštićenih životinja: divlja mačka (Felis silvestris), vidra (Lutra lutra), dve jedinke lasice (Mustela nivalis), slepi miš (Chiroptera sp.), divlja guska, kobac (Accipiter nisus), šumska šljuka (Scolopax rusticola), kukavica (Cuculus canorus), zeba (Fringilla coelebs) i drozd borovnjak (Turdus pilaris).

Policija je u kući pronašla i od osumnjičenog zaplenila i 10 pušaka! Inspekcija za zaštitu životne sredine privremeno je oduzela žive i preparirane jedinke ptica i sisara i pokrenula postupak pred nadležnim sudom. Žive jedinke divljih gusaka imale su potkresano perje na desnom krilu radi onemogućivanja letenja, pa su predate Prihvatilištu za divlje životinje Zoološkog vrta „Palić“ na brigu i oporavak.

U DZPPS ističu da je prema njihovim saznanjima A. H. predsednik lovačke sekcije „Jastreb“ iz Svilojeva, selu poslednjih godina poznatom po učestalim slučajevima masovnog trovanja divljih životinja.

„Umesto da lovci budu branitelji prirode, sve češće nailazimo na one koji svesno krše zakone. Zabrinjavajuće je i to što je u ataru Svilojeva od 2014. do danas otrovano 70 jedinki zaštićenih ptica, od kojih 25 orlova belorepana, jedan orao krstaš i 15 mišara, a da lovci nikoga nisu osumnjičili niti pronašli u nekog vršenju nezakonitih radnji“, kaže Slobodan Knežević iz DZPPS

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane da prijave sve slučajeve ugrožavanja ptica i prirode i time pomognu napore da se očuva zajedničko prirodno bogatstvo.