U Srbiji više od trećine odraslog stanovništva (37,9 odsto) povremeno ili svakodnevno puši cigarete, i to najviše osobe od 35. do 44. godine starosti. U poređenju s podacima iz 2019. godine, broj odraslih pušača je porastao za šest odsto, ali i broj tinejdžera koji konzumiraju duvanske proizvode – pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Prema tom istraživanju, svaki peti odrasli pušač konzumira više od jedne pakle cigareta dnevno. Prazne kutije se bacaju i završavaju na deponijama. Kada bi zbrojili broj kutija cigareta koje se bace dnevno, mesečno, pa godišnje – bilo bi to jedno veliko brdo papira koje završi u smeću.
Udruženje i socijalno preduzeće „Svetionik u plavom” iz Sremske Kamenice reciklira bačene kutije od cigareta i dobija papir koji se dalje koristi za razne namene. Udruženje je osnovano pre dve godine i okuplja mlade osobe sa autizmom. Cilj je da se ovi mladi, posle završene srednje škole, radno angažuju jer oni nemaju nekih velikih mogućnosti za zaposlenje u Novom Sadu, osim da idu u dnevni boravak u školu „Milan Petrović“. Prema rečima zastupnice udruženja Radojke Gajanović, članovi udruženja mogu da učestvuju u bilo kojem segmentu rada i proizvodnje .Obilazili su slična udruženja i tragali šta bi korisnici mogli da rade. Dopala im se ideja Udruženja „Naša kuća“ iz Beograda, koja proizvodi ručno reciklirani papir od potrošenih paklica cigareta koji se posle koristi u razne namene.
Recikliran papir za vizitkarte, foto: Svetionik u plavom
Proces nastanka ručno recikliranog papira
„Prazne kutije cigareta sakuplja ceo Novi Sad, kako preduzeća tako i pojedinci. Naši mladi te paklice čiste, skidaju celofan spolja i papir unutar kutije, potom odvajaju kartonsku kutiju cigareta koja se dalje secka na rezančiće koji se kasnije u vodi, bez ikakave hemije, mešaju oko šest sati. Dobija se papirna pulpa, ta smesa se stavlja u korita s vodom i onda se ručno satima vadi. Radi se list po list, iz kojih se zatim usisava vlaga a onda se, još uvek mokar papir, vadi na šperploču, i onda ravna valjkom. Nakon toga, šperploče se prebacuju na policu. Papir se suši oko 24 sata”, objašnjava postupak ručno pravljenja recikliranog papira Radojka Gajanović.
Mladi u udruženju dnevno naprave od 60 do 80 listova papira A3 formata. Mogu pritom da rade razne formate a u ponudi imaju četiri vrste debljine papira, od skroz tankog do debljine kartona. Reciklirani papir je sivkaste boje, oni to zovu šareni papir ali, kako kažu, može da se uradi da bude i beo, od čisto bele papirne mase. Ivice budu krecave, neravne ali sekačom može da se napravi papir i ravnih ivica da bude kao kod industrijskog papira. Svi članovi udruženja, u skladu sa svojim mogućnostima, učestvuju u nekom segmentu proizvodnje.
Obeleživači knjiga od recikliranog papira, foto: Svetionik u plavom
„Na tako dobijenom ručno recikliranom papiru može da se radi bilo koji štampani materijal. Pravili smo flajere, obeleživače, pozivnice za svadbe, vizitkarte, diplome, zahvalnice… Radili smo i rođendanski program, posebne linije za devojčice i dečake, od kapica i pozivnica i razne druge rekvizite a uradili smo i dva probna kalendara. Na našem papiru se može i crtati i slikati, što su potvrdili student Akademije umetnosti u Novom Sadu. Oni su raznim tehnikama radili na našem papiru”, kaže Gajinovićeva.
Reciklirani papir ima višestruku namenu
Udruženje je sa svojim proizvodima učestvovalo i na manifestacijama u Novom Sadu: „Fenseraju ukusa“ i „Start up bazaru“ na Limanskoj pijaci. Kako kažu, spremni su da do kraja godine sa kvalitetnim recikliranim papirom i štampanim proizvodima učestvuju i na „Fenseraju ukusa“ na Detelinarskoj pijaci a podneli su zahtev i da svoje proizvode izlože u tržnom centru „Big“. Prema rečima zastupnice udruženja, najčešće ih kontaktiraju preko društvenih mreža Facebook-a i Instagrama.
„Dosta ljudi nas prati na društvenim mrežama, mnogi su čuli za nas i imamo dosta sirovina. Razmišljamo o nekim novim proizvodima koji bi mogli da se prave od papirne pulpe ili od recikliranog papira. Nije naš cilj samo da nam zajednica obezbeđuje sirovinu i da mi taj papir slažemo na police, nego da on ima višestruku namenu. Želeli bismo da se reciklirani papir koristi npr. za zvučnu izolaciju, za pakovanja paketa da se proizvodi ne bi lomili, da se koristi za nešto za čega se sada koristi stiropor kojem treba 500 godina da se razgradi, da ta papirna pulpa bude nešto što će obezbeđivati robu u transportu a ekološki je prihvatljivija”, ističe Radojka Gajanović.
Cilj – očuvanje životne sredine
Kutije za sakupljanje paklica od cigareta, foto: Svetionik u plavom
Naša sagovornica dodaje da, iako su malo i mlado udruženje, razmišljaju o većim poduhvatima kako bi što više mladih mogli da zaposle a ujedno i da zaštite životnu sredinu. U kreiranju budućih proizvoda, potrebna im je stručna pomoć kako bi papir dobio na elastičnosti, da bi mogao da se lakše savija i da se od njega može praviti kartonska ambalaža. U doradi papirne pulpe treba im neki prirodni materijal, pošto u papir, koji proizvode, ne dodaju nikakvu hemiju. Stoga namera im je da uspostave saradnju s Tehnološkim i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu.
Ovo udruženje je samo delom profitabilno a kažu moglo bi to biti u potpunosti. Trenutno se finansira od članarine koju plaćaju roditelji i kroz projekat korovnog udruženja „Naša kuća“ iz Beograda, koja u mreži okuplja još osam udruženja koji rade reciklažu papira od kutija cigareta. U Udruženju i socijalnom preduzeću „Svetionik u plavom” iz Sremske Kamenice kažu da bi mogli biti održivi kada bi bilo više kupaca, onih koji su zainteresovani za ručno reciklirani papir ili njihove štampane proizvode.
„Novi Sad je veliki grad i ima dosta ljudi koji bi mogli da koriste ovaj papir koji pravimo, što bi nam pomoglo i u finansijskom smislu ali i da zajedno učinimo nešto i za očuvanje životne sredine. Naš cilj je da od otpada, koji bacamo, dobijemo novi proizvod koji će se koristiti”, zaključila je Gajinovićeva.
Tekst: Dragana Ratković
Foto: Gettyimages i privatna arhiva
NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Cirkularna ekonomija za zeleniju Vojvodinu“, koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Share this: