Category Archive Vesti

  • Home   /  
  • Archive by category "Vesti"
    • ( Page14 ) ( Page14 )
ByAdmin
, , , ,

BANAT: OTROVANE ŽAŠTIĆENE VRSTE PTICA

Leševi dve jedinke zaštićene vrste ptica – eje močvarice, kao i mrtva tela dve lisice, psa, jazavca i dve svrake pronađeni su tokom vikenda na pašnjaku u blizini naselja Kumane, u Banatu. Leševi su obojeni jasnom ružičastom bojom, što ukazuje na trovanje smrtonosnim i zabranjenim sredstvima. Policija i inspekcija rade na slučaju, potvrđeno je za 021.

Načelnik Odeljenja za zaštitu staništa i vrsta Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Nikola Stojnić rekao je da je otrov najverovatnije namerno postavljen, a tela jedinki uklonjena su kako se otrov ne bi širio putem lanca ishrane. Eje močvarice su na analizama u Zavodu.

“Ovakav otrov opasan je po sve toplokrvne organizme, a naročito za ljude, dok je šteta ogromna, naročito za strogo zaštićene vrste. Na osnovu statistike, naslućuje se da ovakva nedela uglavnom čine nesavesni vlasnici živine i stoke i nesavesni lovci. Staviti otrov na teren zaista traži goru reč od reči ‘nesavesno’ – na ovakav način se ne reguliše broj jedinki, već se samo pravi šteta koju je sada već nemoguće ili veoma teško nadoknaditi”, objašnjava Stojnić.

Kako dodaje, od početka godine zabeležen je ogroman broj žrtava ovakvog ili sličnog trovanja na celom području Vojvodine, a u kojima su stradale zaštićene vrste.

“Mi smo čak prestali da se iznenađujemo kad se pojavi novi slučaj, što je poražavajuće. Motivi ljudi koji su spremni ovako da postupe nam nisu poznati jer nikad dosad nismo određenog počinitelja uhvatili i ispitivali o motivima. Nadam se da ćemo uz pomoć nadležnih organa sprečiti širenje ovakve prakse sa nesagledivim posledicama po celu životnu sredinu”, naglašava sagovornik.

Poslednjih meseci nekoliko desetina jedinki otrovano je širom Vojvodine. Trovanja je bilo oko Svilojeva (opština Apatin), u Žitištu, u blizini Rume…

Poražavajuća činjenica je da počinioci, i u retkim slučajevima kad budu otkriveni, završe u tužilaštvu, izvuku se na mogućnost oportuniteta, samo sa novčanim kaznama. Pri tome, Evropa pritiska Srbiju da unapredi procesuiranje i rešava slučajeve trovanja zaštićenih vrsta, što država i dalje obavlja traljavo, ali bolje nego ranijih godina.

Izvor: Radio 021
Foto: DZPPS

ByAdmin
, , ,

ŽIVOT BEZ PLASTIKE

Ukoliko nešto ne promenimo u svojoj svakodnevici, u morima i okeanima, za svega 40-tak godina, biće više plastike nego riba i moriskih vrsta. Da se ovo ne bi dogodilo, u celom svetu treba da dođe do promene svesti i odnosa prema plastičnoj ambalaži.

Donosimo vam 9 jednostavnih saveta za život s manje plastike…

      1. Kad idete u kupovinu, nosite svoj platneni ceger umesto da uzimate plastične kese iz radnje.
      2. Kad izlazite napolje, idete na trening ili na posao, nosite sa sobom bocu sa vodom za višekratnu upotrebu umesto da svaki put kupujete novu. Da bi se jedna plastična flaša razgradila, potrebno je da prođe čitavih 500 godina.
      3. Nosite svoju šolju za kafu, ne morate baš uvek kupovati kafu za poneti pored toliko lepih i praktičnih keramičkih nosivih šolja. Pred polazak na posao, napravite svoju omiljenu kafu i ponesite je u jednoj od ovakvih šolja – em štedite novac, em činite dobro za prirodu.
      4. Pakujte hranu za poneti u posude za višekratnu upotrebu umesto u jednokratne vrećice, za čiju je razgradnju u prirodi potrebno da prođe između 500 i 1.000 godina. Na sve moguće načine gledajte da smanjite upotrebu plastike u svakodnevnom životu.
      5. Prestanite da kupujete i koristite plastični pribor i slamčice! Ponesti svoj pribor koji nije od plastike.
      6. Ne kupujte namirnice koje su već pakovane u plastičnu ambalažu.
      7. Izmenite navike u ishrani i, umesto za poneti, jedite u restoranu ili kod kuće. Na taj način, nećete trošiti plastičnu ambalažu i doprinećete očuvanju prirode
      8. Pakujte ostatke hrane u staklene posude i tegle. Čistije, zdravije i kvalitetnije kako za ljude tako i za samu prirodu.
      9. Podelite ove savete sa svojim prijateljima i tako doprinesite očuvanju životne sredine. #stopupotrebiplastičnihkesa #UseLessPlastic

    Više na: www.lessplastic.co.uk

ByAdmin
, , ,

PRIBOJ: BIOMASA UMESTO FOSILNIH GORIVA

U Srbiji će 10 toplana početi da koristi biomasu umesto fosilnih goriva zahvaljući pomoći Nemačke i Švajcarske, najavila je danas Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

To je deo projekta “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” u vrednosti 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit Nemačke razvojne banke (KfW), dva miliona bespovratna pomoć te banke, a pet miliona je pomoć Vlade Švajcarske.

“Prelazak toplana na biomasu ima višestruku korist za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenje životne sredine”, rekao je stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas).

U okviru te saradnje realizovana su dva projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji.

Prvi projekat prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snabdeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a.

Ta opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase, koji će biti završen do 2019. godine.

“Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapredjenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata”, rekao je zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu zlatiborske oblasti Saša Vasilić.

Države Evropske unije, kako je istakao GIZ, ulažu novac u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27 odsto od ukupne potrošnje energije.

Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Beta

Foto: Freepik.com

ByAdmin
, , ,

KOLIKO JE VAŽAN ZAKON O KLIMATSKIM PROMENAMA?!

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas u Novom Sadu da će domaća privreda morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja emisije gasova staklene bašte koje će doneti novi Zakon o klimatskim promenama, kako bi mogla da buda konkurentna na međunarodnom tržištu.

“Ideja cele priče je da ograničimo emisiju gasova staklene bašte, iako to nije jedini cilj. Privreda će morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja. One firme koje ne budu ograničile emisiju gasova staklene bašte, naročito ugljen-dioksida, imaće pečat na svojim proizvodima da to nisu proizvodi koji su eko prihvatljivi i na svetskom tržištu biće skuplji, pa ih potrošači neće kupovati”, objasnio je Trivan na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama održanoj u Novom Sadu.

Privreda će morati puno da investira u promenu sopstvenih tehnologija, što će, prema njegovoj oceni, za srpsku privredu biti višestruku korisno, a najveći benefit implementacije novog zakona trebalo bi da bude nabavljanje novih tehnologija sa kojom bi domaći privrednici bili konkurentniji na svetskom tržištu.

“Zakon o klimatskim promenama jedan je od najvažnijih koji će Ministarstvo zaštite životne sredine predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje. Zbog toga pozivamo naučnu javnost, civilno društvo i sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu. Zakon o klimatskim promenama predstavlja šansu za razvoj i modernizaciju naše privrede i njenu konkurentnost u svetu. Klimatske promene su prisutne na našoj planeti i više nije ništa isto kao što je bilo do pre samo pet, deset godina. Ono što zabrinjava jeste to što i dalje niko ne primećuje da moramo da menjamo svoje ponašanje, pa su zato zakoni neophodni kako bi se poštovala pravila”, kazao je Trivan.

On je naglasio i da će sve sektorske politike morati da budu u skladu sa potrebom da se “borimo protiv klimatskih promena”.

U procesu usvajanja i sprovodjenja novog Zakona o klimatskim promenama, biće doneto i više podzakonskih akata, akcionih planova i strategija i čitav niz mera, a očekuje se da će se pred poslanicima Narodne skupštine naći polovinom godina. Usvajanje ovog zakona ministar Trivan očekuje do kraja 2018. godine.

U sprovodjenje Zakona biće uključeni svi akteri društva – od državnih institucija, pa do nevladinog sektora i medija.

ByAdmin
, , , ,

OPREZ! FLAŠIRANA VODA SADRŽI ČESTICE PLASTIKE

U vodi 10 poznatih kompanija koja se prodaje u plastičnim flašama naučnici su otkrili sitne čestice plastike, čija štetnost za zdravlje pojedinca zasad ipak nije poznata ni utvrđena, rezultati su istraživanja američkih naučnika.
Testirano je više od 250 boca iz devet zemalja sveta, među kojima su Liban, Indija i Sjedinjene Američke Države. Istraživanje je pokrenula organizacija Orb Media, a vodila ga je profesorka na američkom državnom univerzitetu u njujorškom mestu Fredonija Šeri Mason.

Plastične nanočestice otkrivene su u 93 odsto uzoraka vode velikih svetskih brandova poput Aqua, Aquafine, Dasani, Evian, Nestle Pure Life, San Pellegrin, Bisleri, Epure, Gerolsteiner, Minalbe i Wahaha. Uglavnom se radilo o polipropilenu, najlonu i polietilen tereftalatu (PET). Prosečno je otkriveno deset plastičnih čestica po litri vode, od čega je svaka bila veća od debljine ljudske dlake.

“Smatram da se nanočestice oslobađaju tokom procesa punjenja boca i da većina plastike potiče iz samih plastičnih boca i plastičnog čepa”, objasnila je Mason za AFP.
“Brojke nisu katastrofalne, ali su zabrinjavajuće”, komentirasala je ona rezultate istraživanja.
U ranije sprovedenoj studiji Orb Medije se pokazalo da su čestice plastike, u mnogo manjoj količini, pronađene i u vodi iz vodovoda, ali je ustanovljeno i da je ona mnogo sigurnija za konzumiranje.

Zasad nije poznato da li i u kolikoj je meri konzumiranje vrlo malih komadića plastike štetna jer stručnjaci ovaj problem još istražuju.
Ipak, oni upozoravaju da je ranije ustanovljena povezanost između izloženosti organizma plastičnim česticama i razvoja nekih vrsta karcinoma, manje količine spermatozoida kod muškaraca, razvoja autizma i ADHD-a (poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje) kod dece. Šefica ogranka za Severnu Ameriku nevladine organizacije “Oceana”, Žaklin Savic, koja se bori protiv zagađenja okeana, smatra da su rezultati istraživanja još jedan razlog za donošenje zakona o ukidanju proizvodnje plastičnih boca za vodu.

Izvor: N1
Foto:

ByAdmin
, , , ,

RECITE NE PLASTIČNIM KESAMA! A EVO I ZAŠTO…

Na teritoriji Novog Sada odloži se oko 7.800 tona plastičnih kesa godišnje, što je 6,4 odsto ukupnog komunalnog otpada.
S druge strane, većina zemalja Evropske unije uvela je porez na plastične kese, koji pada na teret prodavca. Na taj način, u Irskoj, na primer, upotreba plastičnih kesa smanjena je za 95 odsto. Plastične kese su zabranjene ili su uvedene takse na njih u Italiji, Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Kini, Australiji, Ruandi, Somaliji, Tanzaniji, Keniji, Ugandi, kao i u nekim delovima SAD.
Ako još niste nabavili neki veseli ceger, pravo je vreme. 

Foto: www.makeit-loveit.com

ByAdmin
, ,

STOP KRIVOLOVU!

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je danas da će zajedno sa hrvatskim udruženjem za zaštitu prirode BIOM ove godine sprečavati i prijavljivati ilegalno ubijanje i hvatanje divljih ptica u dve države.

U saopštenju se podseća da su u letnjem i jesenjem periodu krivolovom najugroženije selice prepelice, grlice, više vrsta pataka i drugih ptica vodenih staništa za čiju dobrobit i uspešno preživljavanje tokom seobe o kojima će se brinuti volonteri iz Srbije i Hrvatske, kao i mnogih država Evrope.


Međunarodna inicijativa za zaštitu ptica selica pod nazivom “Prvaci selidbenog puta ptica” (Champions of the Flyway) nastala je pre pet godina u Izraelu sa namerom da se ljudi širom sveta udruže u zaštiti ptica koje dva puta godišnje preleću preko Sredozemlja.

Jedna od aktivnosti kojom se skreće pažnja na hitnu potrebu za zaštitom selica jeste i takmičenje u posmatranju ptica koje okuplja timove iz celog sveta. Ove godine, po prvi put, medju 22 prijavljena tima Srbija i Hrvatska imaće svoje predstavnike koji će se zajedno takmičiti u timu pod nazivom “Borci za prepelice” (The Quail Warriors).

Inicijativu i takmičenje prati i kampanja za doniranje sredstava za borbu protiv krivolova, a ove godine sva sredstva biće korišćena za aktivnosti u Srbiji i Hrvatskoj. Svake godine na Sredozemlju ilegalno se puškama, klopkama i mrežama ubije 25 miliona ptica selica, pokazala je studija koju je 2015. uradila najveća svetska organizacija za zaštitu prirode “BirdLife International”.

Najviše ih strada u Egiptu – 5,7 miliona, zatim u Italiji (5,6 miliona), Siriji (3,9 miliona), Libanu (2,6 miliona), Kipru (2,3 miliona), Grčkoj (700.000), Francuskoj i Hrvatskoj (po 500.000 jedinki).

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

ByAdmin
, , , ,

UMESTO CEMENTARE – LUKSUZAN MODERAN DOM

Kada je Ricardo Bofill naleteo na napuštenu cementaru, odmah je uvideo koja mu se sve paleta mogućnosti nudi. Ova fabrika je nakon skoro 45 godina od svog zatvaranja u potpunosti promenjena i pretvorena u spektakularan, luksuzan i jedinstveni dom.

Fabrika, koja je nastala u periodu industrijalizacije Katalonije, nalazila se izvan Barselone i godina je bila “mašina za zagađenje” vazduha. Ricardo Bofill i njegov tim kupili su je i nakon godina delimične rekonstrukcije i redizajniranja, ovaj arhitekta, ne samo što se bavio promenom enterijera i eksterijera same zgrade, bilo mu je u interesu da ona bude okružena sa što više zelenila i da obiluje raznovrsnom vegetacijom. Industrijski dimnjaci, koji su svojevremeno bili ispunjeni dimom i zagađenim vazduhom, sada su obavijeni bujnim zelenilom, pretvoreni su u prave male parkove.

La fabrica je delo kojim Bofill upoređuje sa svojim život, jer njegove vizije za budućnost nastavljaju da menjaju oblik – što je ovim delom i dokazao.

Tekst i foto: Boredpanda.com

ByAdmin
, , , ,

SAZNAJTE KAKO IZGLEDA ŽIVETI RUKU POD RUKU SA PRIRODOM

Nakon završetka fakulteta 2013. godine, Robert Špiler i Tjaša Štruc odlučili su izgraditi malu kuću od 17 m² i to usred šume. Osim toga, napravili su i organski vrt na 300 m². Sa 22 godine počeli su živeti svoj jednostavan život, ruku pod ruku s majkom prirodom.
U svom svakodnevnom poslu kombinuju Tjašino akademsko znanje (MA u biologiji i ekologiji) i Robertov dugogodišnji praktičan rad u vrtovima širom Slovenije.

“Kada bi se svako bavio baštovanstvom, promenio bi se pogled na svet. Blagosloveni smo što imamo priliku živeti na taj način, no, nije oduvek bilo tako. Kad sam završio fakultet, išao sam na intervju za posao i dobio sam ga i, nakon samo nedelju dana posla nisam se osećao dobro. Bila mi je potrebna promena i to odmah. U početku nisam znao šta želim, jednostavno sam znao da volim raditi baštu. Usredsredio sam se na to i svake sam godine postajao sve bolji i bolji”, priča Robert.

Iz šume nalazi biljne i drvne ostatke koje koristi u svom vrtu kao malč i kompost. To je sada njegov način života. Vodi ljude na obilazak vrta, odrađuje razne radionice i seminare, deli svoje znanje i ideje s drugima, piše knjige, a imaju i svoju web prodavnicu s raznim alatom i priborom za vrt.

“Svake godine pokušavam osmisliti i probati nešto novo, a ovaj posao mi omogučava da svoju kreativnost podižem na viši nivo“, konstatuje Robert.

Pogledajte njihov nadahnut video!

Izvor: Agroklub.com
Foto: Vrt Obilja/Facebook

ByAdmin
, , , ,

JOŠ JEDNO NELEGALNO SKLADIŠTE OPASNOG OTPADA

Na teritoriji Pančeva danas je pronađeno oko 50 tona supstance, lagerovane u buradima, koja potiče od ulja i ostataka tečnog goriva i predstavlja potencijalno opasan otpad, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine. Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, obavljen je uviđaj a uzorkovanje je obavio Institut za javno zdravlje iz Beograda.

Pored ovog lokaliteta, danas je obavljen uviđaj na još dva mesta u južnom Banatu: u jednoj kući u Pančevu i obližnjem selu Bavaništu, gde su u tunelskim pećima stare ciglane pronađena skrivena burad. Oba lokaliteta povezana su sa vlasnikom firme „Eko 21“, koji je u inostranstvu.

 

Prema rečima pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimira Galića, posledice nedozvoljenog skladištenja potencijalno opasnog otpada snose građani, bilo da je reč o njihovom zdravlju, ili što se njihovim sredstvima kao poreskih obveznika izdavaja za skadištenje ovog otpada.

ByAdmin
, , , ,

KAKO SE BAVITI ZELENOM EKONOMIJOM U SRBIJI

Cilj privrede Evropske unije je da bude više ekološka i da troši manje energije, zbog čega je dogovoreno da se do 2050. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte na 80 odsto nivoa zabeleženog 1990. godine. Zbog toga je Evropska komisija 2015. uvela zakonodavni okvir za primenu novog modela cirkularne ili zelene ekonomije, po principu proizvedi-upotrebi-proizvedi. Osnov modela zelene ili cirkularne ekonomije je da teži dugotrajnosti proizvoda i vraćanju otpadnih materijala u ponovni proces proizvodnje podrazumevajući efikasno korišćenje resursa, uz smanjenje korišćenja energije, vode i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Osnovni instrument ka uspostavljanju modela cirkularne ili zelene ekonomije je reciklaža. S obzirom na to da je naša zemlja zatrpana otpadom, uvođenjem ovog modela poslovanja naša ekonomija bi dobiila šansu za razvoj a građani zdraviju životnu sredinu ali i nova radna mesta.

Zelena ekonomija bila je i tema panel diskusije koju je u Novom Sadu organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ u okviru projekta „Jačaj svest – životna sredina je prva vest!“. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo zaštite životne sredine.

Cilj organizovanja panela, na kojem su učestvovali stručnjaci i dobri poznavaoci ove oblasti, bio je bolje upoznavanje javnosti sa konceptom „zelene ekonomije“, o trenutnom stanju u našoj zemlji ali i mogućnostima koji ovakav model privređivanja pruža.

Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima.
Pogledajte 🙂

Panel diskusija "Kako se baviti zelenom ekonomijom u Srbiji” Cilj nam je bio da pokušamo da odgovorimo na nekoliko važnih pitanja koja se tiču zelene ekonomije – od toga šta predstavlja koncept cirkularne ekonomije, kako ga razvijati kod nas, do toga koje su koristi i da li je to šansa za razvoj naše zemlje. Kako bi javnosti što jasniji bio koncept ove ekonomije, bili su predstavljeni i primeri dobre prakse, kao i koliko i na koji način je ova tema prisutna u medijima. Pogledajte 🙂

Publicerat av EkoVest den 5 januari 2018

ByAdmin
, , , ,

AUTOMOBILSKA GUMA KOJA PROIZVODI KISEONIK

Goodyear je novim konceptualnim pneumatikom Oxygene predstavio jedno od mogućih rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradovima. Inovativni koncept automobilske gume prezentovan je na aktuelnom međunarodnom sajmu automobila u Ženevi. Odlikuje ga jedinstvena struktura sa živom mahovinom koja raste na bočnom zidu pneumatika. Sa druge strane, otvorena struktura i „pametan“ dezen gazećeg sloja pneumatika apsorbuju vlagu i vodu sa površine puta za potrebe rasta mahovine, koja zatim fotosintezom u vazduh oslobađa kiseonik. „Pametnija“ i zelenija infrastruktura i „pametniji“ transport biće najvažniji pri rešavanju izazova mobilnosti i razvoja gradova.

Po mišljenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 80 procenata ljudi koji žive na urbanim područjima na kojima se meri zagađenost vazduha, izloženo je zagađenju koje prevazilazi postavljene granice SZO. Pomoću jedinstvenog gazećeg sloja Oxygene apsorbuje vlagu sa puta, koristi ugljen-dioksid (CO2) iz vazduha i tako “hrani” mahovinu na svom bočnom zidu. Mahovina zatim fotosintezom oslobađa kiseonik.

Foto: Goodyear

ByAdmin
, , ,

NAJVEĆI PREČISTAČ VAZDUHA NA SVETU

U Kini je sagrađen prečistač vazduha u obliku tornja visine 100 metara, zbog čega se smatra najvećim postojenjem takve vrste na svetu. Kako tvrde naučnici s Instituta za zaštitu životne sredine pri Kineskoj akademiji nauka, ovaj sistem dnevno proizvede 10 miliona kubika čistog vazduha otkako je, pre samo nekoliko meseci, pušten u rad. U oglednom području, koje se proteže na 10 kvadratnih kilometara gradske površine, nivo smoga je smanjen na umeren nivo, čak i tokom onih dana kada je inače veoma veliko zagađenje vazduha, javljaju kineski mediji.

Postrojenje radi tako što zagađeni vazduh provlači kroz niz zelenih objekata smeštenih oko baze tornja, gde se greje korišćenjem solarne energije. Zagrejan vazduh se penje uz toranj prolazeći kroj brojne filtere za čišćenje i na kraju se ispušta u atmosferu.

Foto: South China Morning Post

ByAdmin
, , , ,

DA LI STE ČULI ZA “ČAJ” OD KOMPOSTA?

Reč je o prirodnom đubrivu koje nastaje procesom rastvaranja komposta. Kada kompost dođe u dodir sa vodom, povećava se broj dobrih bakterija i gljiva u rastvoru. Pošto je tečnost u pitanju, biljkama je mnogo lakše da upiju sve hranjive materije iz nje, pa tako mnogo brže i bolje napreduju.
Tečni kompost ili „čaj” od komposta odličan je za prihranu raznih biljaka, kao i za suzbijanje pojedinih gljivičnih infekcija.
Evo kako da ga napravite…

Recept
Pravljenje tečnog komposta ili „čaja od komposta“ nije težak posao. Treba pratiti sledeće korake:

  • U veću kofu ili bure stavite kompost i sipajte vodu. Na svakih 19 litara vode dodaje se 2,3 kilograma kvalitetnog komposta.
  • Mešajte svakodnevno minimum 5 dana.
  • Procedite tečnost. Iz mešavine ne bi trebalo da izbijaju mehurići, niti da ima neprijatan miris. Koristite odmah.

Navedeni recept je osnova, mada postoje i recepti koji se prave pumpom za vazduh i dodatkom šećera, bakterija i drugih suplemenata što zavisi od vaših potreba i načina proizvodnje. Za pravljenje rastvora treba koristiti „zreo“ kompost kako biste bili sigurni da se nisu razvile štetne bakterije kao što je E. Coli.

Izvor: Agromedija.rs
Foto: Pixbay

ByAdmin
, , , , , ,

NE PTICE U ŽICI!

Hvatanje ptica podrazumeva različite aktivnosti koje dovode do nezakonitog uzimanja živih jedinki divljih vrsta iz slobodne prirode zarad njihovog držanja u zatočeništvu, nezakonite prodaje ili ubijanja. Ovo je raširen vid stradanja divljih ptica u Srbiji kod kojeg su najčešće žrtve ptice pevačice (uglavnom iz porodice zeba) i pojedine ptice grabljivice (vetruška, mišar, kobac, jastreb). Divlje ptice se izlovljavaju uz pomoć klopki, mreža, lepkova i drugih zakonom nedozvoljenih sredstava, a na žalost veliki broj tek uhvaćenih jedinki uginjava usled povreda i stresa.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je u svom Izveštaju o nezakonitom ubijanju, trovanju, hvatanju, držanju i trgovini divljim pticama u Republici Srbiji za period 2000-2017. zabeležilo 252 slučaja nezakonitog hvatanja divljih ptica. Ovakvim delovanjem iz prirode uzeto je 739 jedinki u okviru 54 vrste divljih ptica. Svesni smo da je ova pojava značajno više rasprotranjena i da veliki broj slučajeva ostane nezabeležen.

Domaće zakonodavstvo u okviru Zakona o zaštiti prirode (članovi 74, 76, 79, 87, 126, 94, 95, 96), Zakon o zaštiti životne sredine (članovi 27, 28), Zakona o divljači i lovstvu (član 22, 23, 76) i Krivičnog zakonika (član 265, 276) prepoznalo je problem i potrebu sankcionisanja slučajeva hvatanja, držanja i trgovine divljim pticama. Na zabranu ovakvih slučajeva ugrožavanja ptica i prirode obavezuju nas i međunarodni ugovori kao što je Bonska konvencija o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (član 8) i CITES konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (Aneks I, II, III).

Pozivamo građane da slučajeve nezakonitog hvatanja, držanja i trgovane divljim pticama prijave nadležnim organima: Ministarstvu unutrašnjih poslova, Zavodu za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskom zavod za zaštitu prirode, Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine, Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine, Republičkoj šumarsko-lovnoj inspekcij ili Pokrajinskoj šumarsko-lovnoj inspekciji.

Možete se obratiti i Timu za borbu protiv krivolova Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na sledeće kontakte:
Imejlom: stopbirdcrime@gmail.com
Porukom preko Facebook stranice Tima za borbu protiv krivolova: https://www.facebook.com/StopKrivolovu/
Telefonom: 021 631 83 43

Najnoviji članci

Najnoviji komentari

Arhive

Stranice

Septembar 2023
P U S Č P S N
 123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930  

Arhive

 

PLANETA STUDIO © 2017 - 2021.