Author Archive Admin

ByAdmin

PARIZ: OZELENJAVANJEM PROTIV KLIMATSKIH PROMENA

Pariški trg “Place de la Nation” dobio je nov, zeleniji izgled. Na dan otvorenja, građanima i građankama podeljene su četiri hiljade besplatnih sadnica, s ciljem da francuska prestonica postane što zelenila. Zeleni deo trga povećan je smanjenjem broja saobraćajnica i uklanjanjem asfalta. “Place de la Nation”, drugi je od sedam velikih trgova Pariza, koji se ozelenjavaju i prilagođavaju klimatskim promenama.

Trg se obnavljao godinu dana, posađeno je 150 novih stabala, u centralnom delu ugrađene su fontane koje raspršuju vodenu maglicu koja isparava i upija toplinu iz okoliša, a proširena je i pešačka zona, kao i zona za odmor.

Pre tri godine gradonačelnica Anne Hidalgo dala je zeleno svetlo za obnovu poznatih pariških trgova, s ciljem da biciklisti i pešaci postanu prioritet, s 50 posto više prostora posvećenog onima koji nisu iza volana automobila.

Kao prioritet su određene i česme s pitkom vodom, kao i sadnja drveća i biljaka.

Izvor: H-alter.org
Foto: Pixabay
, twitter/@alaindelavie

ByAdmin

KAKO KONTROLISATI POPLAVE U GRADSKIM SREDINAMA

Konferencija za novinare, a potom i radionica za javnost i učesnike URBAN–PREX projekta održana je 20. maja u Novom Sadu. Fokus ove konferencije bio je nadzor i predviđanje obilnih padavina, tako da zapravo i pun naziv projekta upućuje na glavne teme kojima se on i bavi, a koje se razvijaju upravo kroz ove radionice, a sami rezultati projekta se na ovaj način prezentuju javnosti.  “Nadzor, predviđanje i razvoj online javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim sredinama u pograničnom regionu Mađarske i Srbije” je projekat koji je sufinansirala Evropska unija preko Interreg-IPA CBS Mađarska-Srbija programa.

“Smatramo da je projekat zanimljiv stručnoj ali i široj javnosti, kao i lokalnim i regionalnim institucijama, budući da se bavi temom koja značajno utiče na svakodnevni život svih nas koji živimo i radimo u gradskim sredinama – a to su klimatske promene, odnosno pojave ekstremnih padavina koje su naknadno praćene poplavama. Svake godine smo svedoci sve češćih pojava ekstremnih padavina (naročito tokom prolećnih i letnjih meseci) koje dovode do nastaka pluvijalnih poplava u urbanim sredinama. U svakom gradu postoji određeni broj kritičnih tačaka na kojima se javljaju takve vrste poplava, nakon intenzivnih padavina, i dovode do problema funkcionisanja infrastrukture, saobraćaja, kretanja stanovništva, pa i do ugrožavanja života i materijalnih dobara. Na prostoru Srbije i Mađarske ovakve pojave se dešavaju nekoliko puta godišnje. Cilj URBAN-PREX projekta jeste da se postave mreže padavinskih stanica u urbanim sredinama Novog Sada i Segedina (od 10 do 15 stanica) i kreira metodologija prognoze pojave ekstremnih padavina iznad prostora prekograničnog regiona Srbije i Mađarske. Na osnovu takve infrastrukture monitoringa ekstremnih padavina, omogućiće se kreiranje online sistema ranog upozoravanja na pojave ekstremnih padavina i poplava u urbanim sredinama, što je i glavni rezultat ovog projekta”, navosi se u saopštenju URBAN-PREX.

Organizator ovog događaja bilo je JKP “Vodovod i kanalizacija”, koje je istovremeno i jedan od partnera na projektu.

U agendu događaja bile su uvršćene sledeće teme: aktivnosti i rezultati UPRAN-PREX projekta i razvoj mreže padavinskih stanica, dosadašnja iskustva sa aktivacijom velikih vremenskih serija, vizuelne simulacije urbanih poplava upotrebom tehnologije augmentovane realnosti i napredna upotreba geografskih informacionih sistema.

Slogan ovog projekta i dalje stoji kao vodilja u njegovoj realizaciji “Da se poplave ne ponove”, i upravo je to poruka koja privlači stručnu javnost i široku publiku na same događaje.

Tekst i foto: URBAN-PREX

ByAdmin

PROŠLE GODINE OSTALI SMO BEZ 12 MILIONA HEKTARA TROPSKIH ŠUMA

Na Zemlji je u 2018. godini nestalo više od 12 miliona hektara tropskih šuma, što je površina Nikaragve, saopštio je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).

Kako navodi ovaj institut iz Vašingtona, od ukupne površine nestalih tropskih šuma, 3,64 miliona su primarne tropske šume koje su od ogromnog značaja za klimu i biodiverzitet.

Prema platformi Global forest voč (Global Forest Watch) za praćenje gubitka tropskih šuma krčenjem, 2018. se rangira kao četvrta najgora godina.

Prethodne tri najgore rangirane godine bile su 2016, 2017. i 2014. godina.

Zemlje koje najviše pogađa ovaj problem su Brazil, Indonezija, Demokratska Republika Kongo, Kolumbija i Bolivija.

Izvor: n1info.com
Foto: Pixabay

ByAdmin

ZAOVINSKO JEZERO: NESTAJANJE DRAGULJA PRIRODE

Zaovinsko jezero na Tari ovih dana liči na sve drugo osim na vodni dragulj okružen šumama Pančićeve omorike. Zbog ispuštanja vode koja se koristi za proizvodnju struje, nivo Zaovina je drastično opao. Zalivi su bukvalno presahli, iza vode koja je otekla cevima ostale su gole strmine, vodeno prostranstvo se povuklo oko korita Belog Rzava, dubinski se prepolovilo. Jezero je pretvoreno u ruglo. Prilazak površini vode sada zahteva spuštanje ili niz stenovite litice ili gaženje blata do kolena. Vodostaj iz dana u dan opada, jezero nestaje, fotografije su sve tužnije i ružnije.

Jezero Zaovine – Ispuštanje vode

Ispuštanje vode iz hidroakumulacionog jezera Zaovine na Tari za potrebe hidroelektrane u Perućcu dovelo je do naglog smanjenja vodostaja, za čak četrdesetak metara od uobičajenog nivoa jezera, kao i do “isušivanja” njegovih pojedinih delova zvezdastog oblika.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Međutim, nije samo stradao biodiverzitet, već su zbog naglog padanja nivoa jezera pokrenuta i klizišta. Ove promene prouzrokovale su oštećenja na kućama meštana, kao i infrastrukture u naseljima oko jezera, uz narušenu biološku raznovrsnost u nacionalnom parku. Kako prenosi RTS, klizište je obuhvatilo oko 30 hektara, uključujući šume i livade na obali jezera u zoni Nacionalnog parka “Tara”.

Jezero Zaovine-Ispuštanje vode

Šta će se dalje dešavati sa ovim prirodnim draguljom, pratićemo. Nadamo se da će biti kao i do sada – omiljeno mesto za ljubitelje prirode, izletnike, pecaroše…

Tekst i fotografije: Miloš Ćirković

ByAdmin

UVOĐENJE DEPOZITNOG SISTEMA ZA LIMENKE I PET

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović najavio je da bi se u ovoj godini moglo razmatrati uvođenje depozitnog sistema i kod nas, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.

“Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji”, kazao je Radović agenciji Beta.

Precizirao je da će ta procena biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, nakon čega bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme.

ZBRINJAVANJE OTPADA

“Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i pet ambalažu, trebalo bi da podstakne građane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu”, kazao je Radović.

Kako je dodao, deo studije treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

“Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako na primer Litvanija za dve godine sa 43 procenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže”, kazao je Radović.

On smatra da treba podići svest građana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.

“Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine”, kazao je Radović.

ZABRANA UVOZA VOZILA SA “EVRO 3” MOTOROM

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razmatra zabrana uvoza dizel vozila sa “evro 3” motorom, koji su trenutno najveći zagađivači životne sredine u saobraćaju.

Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila, i da su to u većini slučajeva polovni “dizelaši”. Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa “evro 3” motorom.

NOVA OPREMA ZA MONITORING

Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse. Prema njegovim rečima, Agencija će dobiti veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.

“U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama”, najavio je Radović.

Dodao je da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjeci budu ukazali.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

ByAdmin

DESETA EMISIJA EKOPOLISA

U poslednjem ovogodišnjem druženju priređena je retrospektiva svih ekoloških događaja koji su obeležili godinu za nama – od protesta na Staroj planini zbog gradnje mini-hidro elektrana do sve učestalijih aerozagađenja.

Drugi deo emisije posvetili smo urbanom baštovanstvu – šta predstavlja, kako može da se organizuje, koji su benefiti ovog uzgoja biljaka i kako je to organizovano kod nas u Novom Sadu.

POSLUŠAJTE DESETU EMISIJU:

ByAdmin

KAKO FUNKCIONIŠE “ZAGAĐIVAČ PLAĆA”

Formiranjem Vlade Republike Srbije juna 2017. godine, na zadovoljstvo svih društveno-odgovornih kompanija i stručne javnosti, zaštita životne sredine dobija svoje Ministarstvo. To je dobar znak da je životna sredina prepoznata kao značajna stavka u procesu pridruživanja EU jer Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je tehnički najzahtevnija i najskuplja oblast. Inače, ova oblast je veoma kompleksna – trećina zakonodavstva EU je sadržana u tome.
A o tome na koji način privreda poštuje standarde u oblasti zaštite životne sredine, kako se u privredi obračunava ekološka taksa i gde ona ide i kako se troši – razgovarali smo sa Draganom Dilparićem, potpredsednikom Odbora za životnu sredinu AmCham i predstavnikom kompanije Gorenje.

“Pred ministrom i njegovim saradnicima mnogo je izazova i problema iz prošlosti koji se moraju rešiti što hitnije. Međutim, nerealno je očekivati da Ministarsto, bez podrške privrede, može rešiti sve izazove sa kojima se suoačava. Pitanje je da li će ispružena ruka privrede i dobra namera biti prepoznata i prihvaćena. Ono što privreda nudi je saradnja i pomoć oko implemetacije zakonodavstva EU i uspostavljanje održivih sistema u životnoj sredini, jer pitanja životne sredine i privreda se dopunjuju. Uvođenjem zelenih tehnologija u privredu smanjuju se troškovi zaštite životne sredine kroz efikasniju upotrebu resursa, dok nove tehnologije i tehnike, koje ne štete životnoj sredini, otvaraju mogućnosti zapošljavanja, podstiču i jačaju konkurentnost privrede”, objašnjava Dilparić.

OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

Politika zaštite životne sredine može pomoći u prelasku na pametan, održiv i sveobuhvatan rast koji će srpsku privredu pretvoriti u privredu zasnovanu na znanju koja efikasno koristi resurse. Jačanje otpornosti naših ekosistema – koji nam obezbeđuju hranu, svežu vodu, sirovine i mnogo drugih pogodnosti, doprinosi produktivnosti i kvalitetu života, uz smanjenje zdravstvenih troškova. Obezbeđivanje održivosti životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i zaštita bioloških resursa moraju biti ključni ciljevi politike koji zahtevaju delovanje na svim nivoima.
“Zaštita životne sredine i podrška privredi mogu da idu jedno s drugim, a politika životne sredine takođe igra ključnu ulogu u otvaranju radnih mesta i podsticanju investicija. Za to je neophodna čvrsta veza između privrede i donosioca političkih odluka o životnoj sredini. Vreme je da imamo jasnu ekološku politiku, a ne politiku u ekologiji. Poznato je da su klimatske promene i životna sredina u uzročno-posledičnoj vezi. Tako da svi sektori privrede, ulažući u politiku i procese koji se tiču životne sredine, direktno utiču na ublažavanje posledica klimatskih promena, ma koliko mali bio taj uticaj Srbije u odnosu na razvijene zemlje. Mi jesmo deo Evrope kao kontinenta i svaki incident koji se desi kod nas, zapravo se desio u Evropi. I svako posmatranje ekoloških naknada i taksi kao nekakav namet zapravo je investicija u zaštitu zdravlja naše dece i nas samih. I sve što se ne investira u ekologiju, kako pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potroši se na lečenje bolesti izazvanih neodgovornim odnosom prema životnoj sredini i ekološkom dinaru”, istakao je Dilparić.

NETRANSPARENTNA NAPLATA EKO NAKNADA

Dilparić navodi da dešavanja oko netransparentne naplate naknada koja je stvorila nelojalnu konkurenciju i sivo tržište, nenamensko trošenje „zelenog dinara“, neadekvatno zbrinjavanja opasnog otpada i najava Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara podstakli su ih da razmišljaju o tome da li Ministarstvo razume probleme privrede i da li ima sluha za sve dobronamerne ponude za saradnju, jer znanje i kapaciteti sa kojima raspolaže privreda mogu pomoći da se uspostave održivi sistemi u životnoj sredini.

“Ono što država mora da razume je da su svi troškovi naplaćeni kroz naknade za zagađenje životne sredine preneti na građane Srbije, koji to plaćaju kroz cenu proizvoda ili cenu usluge.
Prema postojećoj zakonskoj regulativi, prikupljene naknade su prihod budžeta Republike Srbije pa se opravdano postavlja pitanje za šta se ta sredstva koriste. Postoje u svetu modeli koji su efikasniji i znatno jeftiniji, samo je pitanje zašto se oni ne primene u Srbiji. Neadekvatno zbrinjavanje opasnog otpada ne ostavljaja posledice samo na životnu sredinu, već i na zdravlje i živote ljudi”, podsetio je Dilparić.

PRINCIP „ZAGAĐIVAČ PLAĆA“

Pema njegovim rečima, najbolji primer toga su proizvodi široke potrošnje tj. električni i elektronski proizvodi gde princip „zagađivač plaća“ nije do kraja implementiran, s obzirom na to da više od 60 posto obveznika ne poštuje zakonsku regulativu i ne plaća naknadu, čime je stvorena nelojalna konkurencija i sivo tržište. Ovako definisane naknade nisu realne i ne oslikavaju realne troškove koji nastaju u otklanjanju posledica. Naknade su izuzetno visoke i nisu primerene uslovima poslovanja gde je mala kupovna moć građana, gde postoji nelojalna konkurencija i sivo tržište, ozbiljno je ugroženo poslovanje svih odgovornih kompanija koje poštuju zakonsku regulativu.
“Ukoliko se uporede visine naknada za električne i elektronske proizvode može se videti da mi imamo najveće naknade u Evropi. Naše kompanije za tonu elektronskih proizvoda plaćaju 511 evra po toni, Hrvatska 290, BiH 152, Makedonija 236. Prosek naknade u EU je oko 2,19 posto u ceni proizvoda, u zavisnosti od vrste proizvoda i tržišta sekundarnih sirovina, koji su berzanska roba. Učešće naknade u ceni proizvoda u Srbiji se kreće od osam do 15 odsto. S obzirom na to da se radi o troškovima koje snose građani Srbije, postavlja se pitanje da li su naši građani toliko bogati da mogu da plaćaju tako visoke naknade. Primera radi, učešće naknade u ceni veš mašine je u proseku 8,5 posto, u ceni frižidera devet odsto itd. S druge strane, imamo neredovno i netransparentno finansiranje reciklažne industrije. Godišnje se za podsticaje reciklažnoj industriji izdvoji oko dve milijarde dinara. Takođe, premalo ili gotovo ništa nije investirano u sakupljačku mrežu jer postojeća zakonska regulativa kao korisnike podsticajnih sredstava prepoznaje samo reciklere. Bez sakupljčke mreže nema ni adekvatnog sistema upravljanja otpadom”, kategoričan je Dilparić.
Sve ovo je, kako kaže, dovelo do toga da imamo, sa jedne strane nezadovoljne obveznike plaćanja naknade, a sa druge strane imamo nezadovoljnu reciklažnu industriju koja ne dobija redovno podsticaje od države. Ovakav model koji je trenutno u Srbiji, gde država prikuplja naknade i daje podsticaje reciklažnoj industriji ne može dati rezultate u upravljanju e-otpadom.

REDIZAJN ZAKONSKE REGULATIVE

Kako bi se ova oblast uredila, neophodno je uraditi redizajn zakonske regulative i kroz produženu odgovornost proizvođača, uz adekvatnu kontrolu države, obezbediti da se upravljanje otpadom uredi na način koji će biti održiv i transparentan.
“Zalažemo se da se načelo „produžena odgovornost proizvođača“ implementira u potpunosti, jer se pokazao kao najbolji model u ovoj oblasti. To znači da je proizvođač odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. Ovakvim pristupom uspostavlja se bolja kontrola plaćanja naknada (proizvođači se međusobno kontrolišu udruženi u kolektivnog operatera), niže naknade direktno će povećati broj obveznika koji plaćaju naknadu, neznatan uticaj na rast cena na malo i inflaciju, niže cene proizvoda – veći obim proizvodnje, veći ostali prihodi u budžetu, smanjuje se siva ekonomija, obezbeđuju se sredstva za finansiranje ostalih projekata u životnoj sredini, nova radna mesta – direktno i indirektno upošljavanje (od 1.000 u prvoj godini do tri do pet hiljada u narednim godinama), upošljavanje ostalih grana privrede (transport, javna preduzeća), unapređenje poslovnog okruženja i stvaranje boljih uslova za investicije, investicije u JKP, inkluzija manjinskih grupa, zdravija životna sredina.
Mi, kao država smo se obavezali da ćemo u procesu pridruživanja EU ispuniti sve standarde evropskog zakonodavstva. Ovakvim odnosom i ovim tempom prema ovoj oblasti, Poglavlje 27 može biti velika prepreka pristuapnju EU. Ako posmatramo iz nekog drugog ugla, hajde da uredimo „našu kuću“, a samim tim ćemo biti sposobni da ispunimo i visoke zahteve koji se pred nas postavljaju u procesu pridruživanja. Ruka svih društveno-¬odgovornih kompanija im je ispružena”, zaključio je Dilparić.

Tekst: Maja Pavlica
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

SVI RESURSI LIMENKI

Naučnici moskovskog Instituta za istraživanje čelika i legura, Odeljenja obojenih metala i zlata, pod upravom profesora Aleksandra Gromova, razvili su metodu za proizvodnju alternativnog goriva (vodonika) od aluminijuma i drugih obojenih metala.

Obradom konzerve od 0,33 litra gaziranih pića, može da se dobije dovoljno goriva za vožnju automobilom 20 metara.
Količina konzervi potrošenih svake godine na ruskom tržištu procenjuje se na dve do tri milijarde. Jedna limenka teži oko 15 grama. Kada se iskoristi, obično se odlaže u kontejner za otpad, zajedno sa drugim otpadom od aluminijuma.
Evropske rezerve aluminijumskog otpada emituju vodonik u atmosferu, bez ikakve koristi za ljude. Procenjuje se da je devet miliona tona vodonika godišnje nepovratno izgubljeno, što je ekvivalentno neiskorišćenoj energiji od 130 teradžula.

Kada se uskladišti, aluminijum postepeno oksidira i postepeno oslobađa u atmosferu eksplozivni hemijski reagens – vodonik. Dakle, ne samo da je mnogo energije izgubljeno, gotovo besplatno, nego se i okruženje nepotrebno zagađuje velikim količinama otpada.

Tim istraživača iz Instituta za istraživanje čelika i legura, kao i Instituta za visoke temperature Ruske akademije nauka, predlaže korišćenje aluminijumskog otpada kao izvora alternativne i “zelene” energije u proizvodnji vodonika. U reakciji aluminijuma sa vodom dolazi do oslobađanja vodonika, koji može da se koristi za sagorevanje ili oksidaciju kako bi se proizvela električna energija za automobile pogonjene gorivnim ćelijama. Količina energije koja može da se izdvoji iz konzerve težine 15 grama je oko 255 kilodžula, što je dovoljno za 20 metara vožnje.

“Predložili smo sistem koji uključuje analizu sirovina, optimalne metode drobljenje otpada od aluminijuma, razvijanje mehanizama i režima za oksidaciju, kao i metode skladištenja. Takođe smo razvili opremu za proizvodnju vodonika, analogno ugljeničnom generatoru acetilena”, rekao je profesor Gromov.

Predložena tehnologija otporna je na vatru i eksploziju i predstavlja praktično rešenje za tri problema: reciklažu aluminijuma i drugih metala podložnih reakciji sa vodom, proizvodnju potpuno besplatnog vodonika i povećanje svesti o potrebi za sortiranje i reciklažu otpadnih materijala.

Dobijeni vodonik može da se koristi kao gorivo u mini sistemima, kao što su na primer automobili. Laboratorijski testovi su u toku.

Izvor: Netauto.rs
Foto: Pixabay

ByAdmin

DEVETA EMISIJA EKOPOLISA

Danas pričamo o uzrocima i posledicama velikih ekoloških akcidenata i nuklearnih katastrofa – od katastrofe u Bopalu u Indiji, zagađenju Rajne, do Černobilja i Fukušime. Pokušale smo da saznamo kako se danas živi na ovim mestima, posle više od tri decenije od havarija.

Razgovarale smo o kvalitetu vazduha i aerozagađenju, kakav je vazduh koji udišemo i zašto su, kada dođe zima, najugroženiji građani Užica i Valjeva, pa i Niša. Pokušale smo da saznamo koji su najčešći uzroci zagađenja i kako ono utiče na zdravlje – koja oboljenja se najčešće javljaju i kolika je smrtnost kod nas a kolika u svetu od posledica zagađenja vazduha.

POSLUŠAJTE DEVETU EMISIJU:

ByAdmin

VRŠAC: NENAMENSKO TROŠENJE ZELENOG DINARA

Ukidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad

Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Dakle, oko milion evra naplaćenih od građana i privrede na ime „eko“ naknada nije potrošeno za programe zaštite životne sredine, već na druge potrebe i namene. Na osnovu ovih podataka, u Vršcu se evidentno “zeleni dinar” troši nenamenski.

KAKO SE TROŠI “EKO” DINAR

Rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine su osetno manji od prihoda od naknada. Ova razlika se naročito uvećala nakon izmena Zakona o budžetskom sistemu, za oko 50 miliona dinara svake godine, i to usled drastično smanjenih planiranih i izvršenih rashoda Fonda. U periodu pre 2016. godine, zabeleženo je nenamensko trošenje značajnih iznosa za aktivnosti koje nisu u vezi sa zaštitom životne sredine, ili čija je povezanost sa ovom oblašću upitna.

Ovo smo zaključili razgovarajući sa Dejanom Maksimovićem, predstavnikom Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca koji se temeljno i sistematski bavio trošenjem “zelenog” dinara u ovom banatskom gradu.

“U periodu 2010-2017. godine bilo je znatnih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Na samom početku (2010-2011), iznosi prihoda od naknada bili su između 5,8 i 8,3 miliona dinara. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini Grad Vršac je povećao iznose lokalne naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2013. godine beleži se značajno povećanje iznosa prihoda od ove naknade, koja je i jedini izvor prihoda fonda. Nepostojanje prihoda od naknade za emisiju SO2, NO2 i praškastih materija ukazuje na to da u Vršcu nema velikih industrijskih zagađivača”, pojasnio je Maksimović.

Kako bi bilo preglednije, u tabeli su iznosi tekućih prihoda „ekoloških“ naknada za period 2010-2017.

 

Vršac – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima
Naknada za vozila na motorni pogon Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine Ukupno
2010. 3.137.749,00 0 45.053,00 5.184.675,00 8.367.477,00
2011. 3.359.178,00 0 25.450,00 2.458.901,00 5.843.529,00
2012. 2.664.750,00 0 0,00 19.560.908,00 22.225.658,00
2013. 1.988,00 0 8.007,00 52.148.983,00 52.158.978,00
2014. 0 0 40.496.367,00 40.496.367,00
2015 0 0 53.000.115,00 53.000.115,00
2016 0 0 61.202.397,00 61.202.397,00
2017 0 0 56.757.638,00 56.757.638,00

 

RAZVOJ KAPACITETA FONDA

Po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond Grada Vršca, u periodu 2014-2017. godine, bio je između 12. i 18. mesta od 145 opština i gradova u Srbiji. To pokazuje da je ovaj grad u dobroj meri razvio kapacitete fonda i da, u odnosu na veličinu, od građana i privrede naplaćuje značajne iznose eko-naknada.

“Jedan od načina kako se prihodi mogu apsolutno ujednačiti i međusobno uporediti je računanje u odnosu na prosečan godišnji kurs evra Narodne banke Srbije. Кada se primeni ovakvo računanje, uočava se naglo povećanje iznosa prihoda u periodu 2011-2013. godine, zatim manji pad 2014. godine, da bi se prihodi do kraja perioda ustalili na iznose koji ne pokazuju veća kolebanja”, objasnio je Maksimović.

Godina Tekući prihodi od naknada u dinarima Prosečan godišnji kurs evra, sa sajta NBS Tekući prihodi od naknada u evrima
2010. 8.367.477 103,0431 81.203,66
2011. 5.843.529 101,9502 57.317,48
2012. 22.225.658 113,1277 196.465,21
2013. 52.158.978 113,1369 461.025,34
2014. 40.496.367 117,3060 345.219,91
2015. 53.000.115 120,7328 438.986,87
2016. 61.202.397 123,1179 497.103,97
2017. 56.757.638 121,3367 467.769,75

NOVA PRAVILA

Tokom perioda kada je zakonom bilo obavezno namensko korišćenje i prenošenje neutrošenih sredstava (2010-2015), u Vršcu neutrošena sredstva iz prethodne godine zaista su se prenosila u narednu, i bila su planirala u Fondu za zaštitu životne sredine, kao preneti prihodi.
“Od ukidanja namenskog karaktera (2016-2018), grad Vršac je izuzetno smanjio iznose planiranih rashoda u fondu, čak daleko ispod iznosa tekućih prihoda. Odlukom o budžetu za 2016. godinu, planirano je 70 miliona dinara rashoda u budžetskom fondu. Međutim, Odlukom o drugom rebalansu budžeta za istu godinu, za istu namenu planirano je samo 11,8 miliona dinara. S obzirom na to da su u 2016. godini za Budžetski fond na raspolaganju bila sredstva u iznosu od 83,4 miliona dinara, i to 22,2 miliona dinara prenetih iz 2015. godine i 61,2 miliona dinara tekućih prihoda u 2016. godini, jasno je da je grad Vršac iskoristio zakonsku mogućnost i prenamenio više od 70 miliona dinara prvobitno namenjenih za zaštitu životne sredine. Da to nije slučajnost, već novo pravilo koje će se i ubuduće primenjivati, ukazuje činjenica da je i Odlukom o budžetu za 2017. godinu, u Fondu za zaštitu životne sredine planirano 15,2 miliona dinara”, smatra Maksimović.

 

Godina Ostvareni tekući prihodi od „eko“ naknada u dinarima Ukupni prihodi  Fonda

(tekući + preneti)

Planirani rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine Izvršeni rashodi u Fondu za zaštitu životne sredine
2010. 8.367.477,00 8.367.477,00 23.000.000,00 15.017.383,00
2011. 5.843.529,00 5.843.529,00 7.400.000,00 6.596.718,00
2012. 22.225.658,00 22.225.658,00 25.000.000,00 9.868.891,00
2013. 52.158.978,00 64.515.745,00 73.357.007,00 35.967.177,00
2014. 40.496.367,00 69.044.935,00 64.600.000,00 49.003.631,00
2015. 53.000.115,00 73.041.419,00 74.000.000,00 50.784.997,00
2016. 61.202.397,00 83.458.819,00 11.800.000,00 10.655.318,00
2017. 56.757.638,00 129.561.139,00 15.250.000,00 7.204.965,00

PRENETA SREDSTVA

Što se tiče izvršenja, rashodi su u svakoj godini u periodu 2010-2017. izvršavani u manjim iznosima od planiranih. U početku (2010-2011), dok su iznosi prihoda od naknada bili niski, izvršeni rashodi bili su dovoljni da nema neutrošenih i prenetih sredstava. Međutim, sa porastom iznosa prihoda, pojavljuju se preneta sredstva. Već od 2012. godine, pa naredne tri godine, izvršenje rashoda ne prati iznose ostvarenih prihoda. Tako je u 2015. godinu preneto neutrošenih 20 miliona dinara.

“Ukidanjem namenskog karaktera prihoda od „eko“ naknada, naglo rastu iznosi koji se ne troše na programe zaštite životne sredine. Da je obaveza namenskog korišćenja ostala, grad Vršac bi u 2018. godinu preneo 122 miliona dinara. Upravo navedeni iznos (oko milion evra) naplaćen od građana i privrede na ime „eko“ naknada, nije potrošen za programe zaštite životne sredine, već na druge potrebe i namene”, zaključio je Maksimović.

U tabeli je prikazan odnos ukupnih prihoda i rashoda u okviru budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Vršca. Počev od 2016. godine, kolona koja prikazuje

ove podatke podeljena je na dva dela. U levom odeljku prikazani podaci su dati kao da je ostala obaveza namenskog korišćenja sredstava.

Vrsta prihoda i rashoda u dinarima Vršac
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini 8.367.477
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini 15.017.383
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu 0
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini 5.843.529
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući) 5.843.529
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini 6.596.718
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu 0
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini 22.225.658
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući) 22.225.658
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini 9.868.891
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu 12.356.767
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini 52.158.978
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući) 64.515.745
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini 35.967.177
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu 28.548.568
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini 40.496.367
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući) 69.044.935
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini 49.003.631
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu 20.041.304
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini 53.000.115
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući) 73.041.419
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini 50.784.997
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu 22.256.422 0
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući) 61.202.397 61.202.397
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini 83.458.819

Tekst: Milisav Pajević
Foto: Miloš Ćirković

NAPONEMA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

KAKO DO MANJIH RIZIKA OD POPLAVA

Seminar povodom nastavka projekta WATERatRISK održan je 30. novembra u prostorijama Privredne komore Vojvodine. Novi segment projekta fokusiran je na Unapređenje monitoringa suše i suvišnih unutrašnjih voda za podršku vodoprivredi i smanjenju rizika vezanih za ekstremne vremenske uslove, što je i bila tema ovog dana.

Sa temom socio-ekonomskih uticaja suše i suvišnih unutrašnjih voda, nakon pozdravne reči pokrenute se teme: percepcija javnosti o hidroklimatskim ekstremima i upravljanju vodama vezano za životnu sredinu u jugoistočnoj Mađarskoj, Uticaj društvenih činilaca na svest o prirodnim katastrofama i spremnost na suočavanje sa njima, Društveni uticaj suša i suvišnih unutrašnjih voda u Srbiji, konkretno u AP Vojvodini, kao i monitoring suvišnih unutrašnjih voda u Srbiji, konkretno u AP Vojvodini i Mađarskoj.

Na seminaru su govorili dr Viktorija Blanka, Žužana Ladanji, Univerzitet u Segedinu; dr Gordana Vuksanović, Visoka poslovna škola strukovnih studija u Novom Sadu, prof dr Imre Nađ, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, dr Atila Bezdan, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Milan Njegomir, Vode Vojvodine, Balaž Benjhe, Vodoprivredna direkcija Donjeg Potisja ATIVIZIG.

I ovaj put seminar je bio posećen od strane javnosti i interesovanja, teme za promišljanje i diskusiju ticala su se u velikoj meri iskustva i poređenja situacije koja se odvija u Vojvodini i Mađarskoj. Takođe je veliko interesovanje bilo vezano za dosadašnji razvoj projekta, njegove rezultate, očekivanja za naredni period i postavljenje ciiljeve ka čijim ostvarenjima se kreće.

Još jednom je istaknut značaj samog projekta i fokusirana pažnja na benefite koje donosi, pre svega u vidu osnivanja zajedničkog prekograničnog centra za praćenje suše i suvišnih unutrašnjih voda, da bi se obezbedila delotvorna koordinacija aktivnosti vezanih za istraživanja, razvoj i monitoring. Uz to se razvija i kreira sveobuhvatna publikacija rezultata koja će biti dostupna za zainteresovane strane i širu javnost.

Organizator i realizator projekta je Prirodno-matematički fakultet, Univerziteta u Novom Sadu, a ceo projekat se realizuje u okviru Interreg – IPA programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije.

Tekst i foto: Total Idea Marketing

ByAdmin

OSMA EMISIJA EKOPOLISA

U današnjoj emisiji prenosimo vam kako je bilo na panel-diskusiji „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?” koju je organizovalo Udruženje novinara „Eko vest“ a u okviru projekta „Novinari jačaju svest – životna sredina je prva vest!“. Razgovorom i diskusijom pokušalo odgovoriti na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

Prenele smo i ekološka iskustva iz Kalifornije, koja je inače u poslednjih nekoliko godina doživela pravi ekonomski procvat, zahvaljujući primeni zelene ekonomije. Razgovarale smo o tome šta je sve neophodno da se uradi kako bi se postalo 100 posto “zelena” zemlja i kako zelena ekonomija može postati okosnica privrede.

POSLUŠAJTE OSMU EMISIJU:

ByAdmin

PEĆINCI: ZELENI DINAR SE TROŠI NA DRUGE NAMENE

U opštini Pećinci postoje veoma ozbiljni problemi sa korišćenjem sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne. Prihodi od „ekoloških“ naknada godinama su vrlo visoki, među najvećima u Srbiji, ali su rashodi za aktivnosti zaštite životne sredine toliko niski da se praktično sav iznos prihoda troši na druge namene i potrebe budžeta, a ne na aktivnosti zaštite životne sredine. Veliki problem je i nepostojanje programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u poslednje četiri godine. Izveštaji o korišćenju sredstava su šturi i nedovoljno transparentni.

PRIHODI OD EKO DINARA

“U periodu 2010-2017. godine bilo je izraženih razlika u iznosima tekućih prihoda Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Pećinci. U prvoj polovini perioda (2010-2013) iznosi prihoda od naknada bili su prilično ujednačeni, između 7,5 i devet miliona dinara godišnje. Nakon što je republička vlast u septembru 2012. godine ukinula naknadu za vozila na motorni pogon, u 2013. godini opština Pećinci je povećala iznose posebne naknade za zaštitu životne sredine, koju donosi lokalna skupština. Od 2014. godine beleži se izuzetno veliko povećanje iznosa prihoda od ove naknade, tako da po ukupnom iznosu tekućih prihoda, fond opštine Pećinci je u periodu 2014-2017. godine bio jedan od najvećih u Srbiji, između 11. i 14. mesta od 145 opština i gradova. Najveći iznos od 79 miliona dinara beleži se u poslednjoj godini”, objašnjava za portal “Eko vest” Dejan Maksimović. predstavnik Ekološkog centra “Stanište” iz Vršca, koji je uradio detaljnu analizu Budžetskog fonda za zaštitu životne opštine Pećinci.

U tabeli su iznosi tekućih prihoda „ekoloških“ naknada, za period 2010-2017

 

PEĆINCI – tekući prihodi od „ekoloških“ naknada u dinarima
  Naknada za vozila na motorni pogon Naknada za supstance koje oštećuju ozonski omotač i naknada za plastične kese Naknada za emisiju SO2, NO2, praškastih materija i odloženi otpad Posebna naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine Ukupno
2010. 1.338.429,00 0 1.515.831,00 5.078.033,00 7.932.293,00
2011. 1.439.317,00 0 441.664,00 5.564.124,00 7.445.105,00
2012. 1.205.364,00 0 0,00 6.383.802,00 7.589.166,00
2013. 1.890,00 0 463.180,00 8.574.214,00 9.039.284,00
2014. 0 1.266.248,00 48.584.543,00 49.850.791,00
2015. 0 2.515.075,00 57.416.680,00 59.931.755,00
2016. 0 1.225.252,00 61.738.125,00 62.963.377,00
2017. 0 0,00 79.175.389,00 79.175.389,00

 

KAKO SE TROŠIO ZELENI NOVAC

Tokom svih osam godina u periodu 2010-2017, opština Pećinci je imala izrazito veće prihode Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine od „eko“ naknada, nego što su bili rashodi kroz Programe korišćenja sredstava ovog fonda. Naročito u drugoj polovini perioda, kada su prihodi značajno porasli, dok su rashodi za aktivnosti na zaštiti životne sredine bili izuzetno niski. Sredstva od naknada gotovo u celosti su trošena na druge potrebe budžeta, a ne za namene za koja su od građana i privrede naplaćena. Tokom perioda prihodi su zbirno iznosili oko 283,9 miliona dinara, a rashodi samo 18,5 miliona dinara.

“Do kraja 2015. godine postojala je zakonska obaveza da se sredstva od naknada za zagađivanje i zaštitu životne sredine namenski troše kroz aktivnosti utvrđene Programom korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine. Zbir prihoda od svih naknada bio je najmanji iznos koji je, u skladu sa zakonom, morao da se potroši u okviru programa Fonda. Ako se u jednoj godini ne utroše sva namenska sredstva, Zakon o budžetskom sistemu je propisivao obavezu prenošenja neutrošenog dela u narednu godinu, za iste namene. Preneta sredstva trebalo je sabrati sa tekućim prihodima od naknada, što čini ukupne (preneti + tekući) prihode za datu godinu. Rashode Budžetskog fonda trebalo je planirati i izvršiti u skladu sa iznosom ukupnih prihoda. Ukoliko bi lokalna samouprava planirala rashode u iznosu tekućih prihoda, to je jasan znak da se neutrošena sredstva ne prenose, već da se koriste nenamenski”, tvrdi Maksimović.

Takva obaveza postojala je do decembra 2015. godine, kada je izmenama Zakona o budžetskom sistemu ukinut namenski karakter prihodima od „ekoloških“ naknada. Od tada, organi vlasti mogu, ne kršeći zakon, „eko“ dinar da troše i na druge namene.

Kada se u prihode uračunaju neutrošena i preneta sredstva, uočava se da iznosi koji su se morali po zakonu prenositi u naredne godine rastu tokom svih osam godina perioda. Sa neutrošenih više od 125 miliona dinara u 2015. godini, opština Pećinci bila je na 8. mestu u Srbiji po iznosu neutrošenih sredstava budžetskog „ekološkog“ fonda, koji se po zakonu morao preneti u 2016. godinu. Da je namenski karakter ovih prihoda ostao na snazi i posle 2015. godine, u opštini Pećinci bilo bi neutrošeno i u 2018. godinu preneto bezmalo 265,5 miliona dinara. Upravo je to iznos koji je, umesto u aktivnosti na zaštiti životne sredine, potrošen za druge namene.
Prikaz iznosa neutrošenih sredstava koji se morao prenositi u narednu godinu dat je u tabeli:

 

Vrsta prihoda i rashoda u dinarima Pećinci
Tekući prihodi od naknada u 2010. godini 7.932.293
Rashodi budžetskog fonda u 2010. godini 4.999.140
Neutrošeno i preneto u 2011. godinu 2.933.153
Tekući prihodi od naknada u 2011. godini 7.445.105
Ukupni prihodi u 2011. godini (preneti + tekući) 10.378.258
Rashodi budžetskog fonda u 2011. godini 1.132.450
Neutrošeno i preneto u 2012. godinu 9.245.808
Tekući prihodi od naknada u 2012. godini 7.589.166
Ukupni prihodi u 2012. godini (preneti + tekući) 16.834.974
Rashodi budžetskog fonda u 2012. godini 5.203.310
Neutrošeno i preneto u 2013. godinu 11.631.664
Tekući prihodi od naknada u 2013. godini 9.039.284
Ukupni prihodi u 2013. godini (preneti + tekući) 20.670.948
Rashodi budžetskog fonda u 2013. godini 614.400
Neutrošeno i preneto u 2014. godinu 20.056.548
Tekući prihodi od naknada u 2014. godini 49.850.791
Ukupni prihodi u 2014. godini (preneti + tekući) 69.907.339
Rashodi budžetskog fonda u 2014. godini 2.344.140
Neutrošeno i preneto u 2015. godinu 67.563.119
Tekući prihodi od naknada u 2015. godini 59.931.755
Ukupni prihodi u 2015. godini (preneti + tekući) 127.494.954
Rashodi budžetskog fonda u 2015. godini 2.344.560
Neutrošeno i preneto u 2016. godinu 125.160.394 0
Tekući prihodi od naknada u 2016. godini 62.963.377 62.963.377
Ukupni prihodi u 2016. godini (preneti + tekući) 188.123.771 62.963.377
Rashodi budžetskog fonda u 2016. godini 0 0
Neutrošeno i preneto u 2017. godinu 188.123.771 0
Tekući prihodi od naknada u 2017. godini 79.175.389 79.175.389
Ukupni prihodi u 2017. godini (preneti + tekući) 267.299.160 79.175.389
Rashodi budžetskog fonda u 2017. godini 1.896.549 1.896.549
Neutrošeno i preneto u 2018. godinu 265.402.611 0

BEZ PROGRAMA

Opština Pećinci nije donela program korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu. Međutim, postoje godišnji izveštaji o korišćenju sredstava od „eko“ naknada. U izveštajima za svaku godinu stoji da su sredstva korišćena samo za jednu aktivnost, a to je „čišćenje deponija“, bez drugih aktivnosti i bez ikakvih detalja o kakvim se deponijama radi, gde se nalaze, koja površina je očišćena itd.

Tekst: Milisav Pajević

Foto: /en.wikipedia.org

NAPOMENA
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zeleno informisanje – životna sredina je prva vest!“ koji je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

ByAdmin

ODRŽANA PANEL DISKUSIJA “UTIČE LI UPRAVLJANJE OTPADOM NA KLIMATSKE PROMENE”

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

“Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara”, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 %, što je slučaj i u našoj zemlji.

“Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Parskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila”, rekao je profesor Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković,  pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

“U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni”, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Magazina EKOlist i Energetskog portala govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena.

Foto: Miloš Ćirković
ByAdmin

PRVO OSTRVO NA KOM JE ZABRANJENA KREMA ZA SUNČANJE

U nameri da zaštiti korale pacifička država Palau će uskoro zabraniti mnoge kreme na sunčanje u prodaji.

Predsednik Tomi Remengsau Džunior potpisao je regulativu kojom se po korale toksične kreme za sunčanje zabranjuju od 2020. godine.

Kreme će se oduzimati turistima koji ulaze u zemlju, ali i prodavcima koji će ukoliko ih budu prodavali dobiti kaznu od 1.395 dolara.

“Kazna je pronašla pravu meru između edukacije turista i toga da ih otera“, rekao je predsednik dodajući da su 2017. godine dobili izveštaj koji je pronašao veliki broj hemikalija u jezeru meduza koje je potom bilo zatvoreno više od godinu dana.

Svaka krema za sunčanje koja sadrži desetine hemikalija, uključujući i oksibenzon biće zabranjena.

Presednik ostrvske nacije, koja se nalazi 1,500 kilometara istočno od Filipina istakao je da će „plastični otpad, hemijsko zagađenje, ali i klimatske promene nastaviti da prete njihovom malom raju“.

Inače, ova zabrana dolazi nekoliko meseci nakon što su Havaji najavili da će i oni od 2021. godine zabraniti sve kreme za sunčanje koje u sebi sadrže oksibenzon i ostinoksat kako bi zaštitili korale.

Izvor: b92.net

Foto:  pixabay.com