Daily Archive Oktobar 2, 2019

ByAdmin

KAKO SE REŠITI OTPADA IZ OKEANA

U okeanu se svake godine nakupi 8,8 miliona tona plastike, od čega svega 270.000 tona pluta na površini. Naučnici su godinama mislili da se “nedostajuća” plastika brzo raspadne po ulasku u vodu i razloži na mikroplastiku, sićušne fragmente ne duže od pet milimetara, koji potom padnu na morsko dno.

OTPAD PLUTA OKEANOM

Ali, ova teorija nije u skladu sa opservacijama istraživača organizacije “Čišćenje okeana” (The Ocean Cleanup), kojoj je cilj da izvuče plastiku iz okeana. Organizaciju je osnovao Holanđanin Bojan Slat 2013, koji je tada imao svega 19 godina. Slat (25) se polako približava cilju da očisti “Veliko pacifičko ostrvo smeća”, plastični otpad dvostruko veći od površine Teksasa koji pluta okeanom.

NAJNOVIJA OTKRIĆA

Njegova organizacija objavila je studiju u kojoj nudi alternativno objašnjenje zašto određena plastika stoji na površini a druga nestaje. Otkriveno je da plastični delovi, umesto da se brzo rastvore u mikroplastiku, odlaze ka kopnu ili nestaju ispod površine vode.

– Mislim da smo uspeli da odgovorimo na najveći jaz u znanju u području plastičnog zagađenja – rekao je Slat, preneo je “Biznis insajder”.

Tokom proteklih godina organizacija je primetila da se u Velikom ostrvu akumuliraju određeni tipovi plastike.

– Zaista ne nailazimo na plastične kese ili slamke, ali zato nalazimo debele, tvrde delove – kaže Loren Lebreton, autor studije.

OTKAD DATIRA SMEĆE

Istraživači su otkrili da većina predmeta koje su izvukli iz Velikog ostrva 2015. potiče iz ranih 2000-tih godina ili su znatno stariji, što je ukazalo da se plastika ne dezintegriše brzo.

– Šokantno je videti kako okeanom i dalje pluta plastika iz sedamdesetih godina. Pre koju nedelju smo izvukli sanduk bukvalno iz 1970. iz Japana – priča Slat.

Istraživači su zaključili da plastika, umesto da se razloži, kreće na dugo putovanje, koje ponekad traje decenijama, pre nego što se spoji sa “ostrvima” plastike na površini. Većina plastike koja dolazi u okeane potiče iz otpada sa kopna. Otpad u vodi ponekad SE akumulira duž obala, gde nema ljudi da ga počiste. Tako australijska Kokosova ostrva, sa malim brojem stanovnika, imaju najviše plastičnog otpada registrovanog bilo gde na Zemlji – oko 260 tona. Manje od jedan odsto plastike koja uđe u vodu sa obale zaista stigne do “ostrva” poput Velikog pacifičkog, otkrili su istraživači.

REŠENJE PROBLEMA

Kako plastika putuje kroz okean, organizmi poput algi i školjki kače se za delove i vuku ih težinom na dole. Objekt potom potone ispod površine, ka dubljim delovima okeana. Kako alge i školjke trebaju sunce da prežive, ti organizmi mogu umreti i otpasti sa plastike, nakon čega se ona vraća na površinu. Istraživači su otkrili da se tanki komadi plastike mogu vratiti na površinu u dubokoj vodi, ali u plitkoj je verovatnije da će se spustiti na dno i ostati tamo.

Slatovo rešenje za čišćenje otpada u okeanu je plutajući, džinovski uređaj u obliku slova “U”, koja hvata plastiku poput ruke. Naprava se kreće sporije od okeanskih struja zahvaljujući podvodnom padobranu koji joj služi kao sidro. Kako vetrovi i talasi guraju plastiku ka centru uređaja, otpad se hvata i odvlači na obalu. Iz organizacije poručuju da bi njihova naprava, ukoliko se misija pokaže uspešnom, mogla da za pet godina prepolovi veličinu Velikog ostrva.

– Nije pitanje da li će to raditi već kada. Mislim da nemamo izbor uzimajući u obzir veličinu problema – istakao je Sla

Izvor: Biznis insajder
Foto: Theoceancleanup.com