Daily Archive Mart 26, 2018

ByAdmin

ŽIVOT BEZ PLASTIKE

Ukoliko nešto ne promenimo u svojoj svakodnevici, u morima i okeanima, za svega 40-tak godina, biće više plastike nego riba i moriskih vrsta. Da se ovo ne bi dogodilo, u celom svetu treba da dođe do promene svesti i odnosa prema plastičnoj ambalaži.

Donosimo vam 9 jednostavnih saveta za život s manje plastike…

      1. Kad idete u kupovinu, nosite svoj platneni ceger umesto da uzimate plastične kese iz radnje.
      2. Kad izlazite napolje, idete na trening ili na posao, nosite sa sobom bocu sa vodom za višekratnu upotrebu umesto da svaki put kupujete novu. Da bi se jedna plastična flaša razgradila, potrebno je da prođe čitavih 500 godina.
      3. Nosite svoju šolju za kafu, ne morate baš uvek kupovati kafu za poneti pored toliko lepih i praktičnih keramičkih nosivih šolja. Pred polazak na posao, napravite svoju omiljenu kafu i ponesite je u jednoj od ovakvih šolja – em štedite novac, em činite dobro za prirodu.
      4. Pakujte hranu za poneti u posude za višekratnu upotrebu umesto u jednokratne vrećice, za čiju je razgradnju u prirodi potrebno da prođe između 500 i 1.000 godina. Na sve moguće načine gledajte da smanjite upotrebu plastike u svakodnevnom životu.
      5. Prestanite da kupujete i koristite plastični pribor i slamčice! Ponesti svoj pribor koji nije od plastike.
      6. Ne kupujte namirnice koje su već pakovane u plastičnu ambalažu.
      7. Izmenite navike u ishrani i, umesto za poneti, jedite u restoranu ili kod kuće. Na taj način, nećete trošiti plastičnu ambalažu i doprinećete očuvanju prirode
      8. Pakujte ostatke hrane u staklene posude i tegle. Čistije, zdravije i kvalitetnije kako za ljude tako i za samu prirodu.
      9. Podelite ove savete sa svojim prijateljima i tako doprinesite očuvanju životne sredine. #stopupotrebiplastičnihkesa #UseLessPlastic

    Više na: www.lessplastic.co.uk

ByAdmin

PRIBOJ: BIOMASA UMESTO FOSILNIH GORIVA

U Srbiji će 10 toplana početi da koristi biomasu umesto fosilnih goriva zahvaljući pomoći Nemačke i Švajcarske, najavila je danas Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

To je deo projekta “Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” u vrednosti 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit Nemačke razvojne banke (KfW), dva miliona bespovratna pomoć te banke, a pet miliona je pomoć Vlade Švajcarske.

“Prelazak toplana na biomasu ima višestruku korist za održivi razvoj lokalnih zajednica. Kupovinom lokalnog energenta, u ovom slučaju biomase, novac ostaje na lokalu, a u lancu snadbevanja i korišćenja stvaraju se mogućnosti za nova radna mesta. Istovremeno, znatno se smanjuje zagađenje životne sredine”, rekao je stručni savetnik na projektu nemačko-srpske razvojne saradnje Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas).

U okviru te saradnje realizovana su dva projekta u oblasti razvoja održivog tržišta bioenergije u Srbiji.

Prvi projekat prelazak na biomasu kotlarnice koja biomasom snabdeva školu, predškolsku ustanovu, dom zdravlja, kulturni centar i opštinsku upravu realizovan je u Opštini Priboj, uz finansijska ulaganja lokalne samouprave i tehničku podršku GIZ-a.

Ta opština je i jedna od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase, koji će biti završen do 2019. godine.

“Cilj nam je da kroz ove projekte učinimo primetan i važan korak ka unapredjenju održivosti lokalne zajednice, u kojoj ćemo se oslanjati na sopstvene resurse i tako stvoriti neophodne preduslove za otvaranje novih radnih mesta, uz istovremeno smanjenje emisije štetnih materija i zavisnost od uvoznih energenata”, rekao je zamenik predsednika opštine Priboj i predsednik Radne grupe za biomasu zlatiborske oblasti Saša Vasilić.

Države Evropske unije, kako je istakao GIZ, ulažu novac u obnovljive izvore energije, što se posebno odnosi na šumsku biomasu. Srbija se obavezala da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora, od kojih je jedan i biomasa, na 27 odsto od ukupne potrošnje energije.

Održivo korišćenje bioenergije znatno doprinosi ruralnom razvoju i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Beta

Foto: Freepik.com