Daily Archive Mart 16, 2018

ByAdmin

KOLIKO JE VAŽAN ZAKON O KLIMATSKIM PROMENAMA?!

Ministar zaštite životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je danas u Novom Sadu da će domaća privreda morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja emisije gasova staklene bašte koje će doneti novi Zakon o klimatskim promenama, kako bi mogla da buda konkurentna na međunarodnom tržištu.

“Ideja cele priče je da ograničimo emisiju gasova staklene bašte, iako to nije jedini cilj. Privreda će morati da se prilagodi novoj vrsti organičenja. One firme koje ne budu ograničile emisiju gasova staklene bašte, naročito ugljen-dioksida, imaće pečat na svojim proizvodima da to nisu proizvodi koji su eko prihvatljivi i na svetskom tržištu biće skuplji, pa ih potrošači neće kupovati”, objasnio je Trivan na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o klimatskim promenama održanoj u Novom Sadu.

Privreda će morati puno da investira u promenu sopstvenih tehnologija, što će, prema njegovoj oceni, za srpsku privredu biti višestruku korisno, a najveći benefit implementacije novog zakona trebalo bi da bude nabavljanje novih tehnologija sa kojom bi domaći privrednici bili konkurentniji na svetskom tržištu.

Zakon o klimatskim promenama jedan je od najvažnijih koji će Ministarstvo zaštite životne sredine predložiti Narodnoj skupštini na usvajanje. Zbog toga pozivamo naučnu javnost, civilno društvo i sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu. Zakon o klimatskim promenama predstavlja šansu za razvoj i modernizaciju naše privrede i njenu konkurentnost u svetu. Klimatske promene su prisutne na našoj planeti i više nije ništa isto kao što je bilo do pre samo pet, deset godina. Ono što zabrinjava jeste to što i dalje niko ne primećuje da moramo da menjamo svoje ponašanje, pa su zato zakoni neophodni kako bi se poštovala pravila”, kazao je Trivan.

On je naglasio i da će sve sektorske politike morati da budu u skladu sa potrebom da se “borimo protiv klimatskih promena”.

U procesu usvajanja i sprovodjenja novog Zakona o klimatskim promenama, biće doneto i više podzakonskih akata, akcionih planova i strategija i čitav niz mera, a očekuje se da će se pred poslanicima Narodne skupštine naći polovinom godina. Usvajanje ovog zakona ministar Trivan očekuje do kraja 2018. godine.

U sprovodjenje Zakona biće uključeni svi akteri društva – od državnih institucija, pa do nevladinog sektora i medija.

ByAdmin

OPREZ! FLAŠIRANA VODA SADRŽI ČESTICE PLASTIKE

U vodi 10 poznatih kompanija koja se prodaje u plastičnim flašama naučnici su otkrili sitne čestice plastike, čija štetnost za zdravlje pojedinca zasad ipak nije poznata ni utvrđena, rezultati su istraživanja američkih naučnika.
Testirano je više od 250 boca iz devet zemalja sveta, među kojima su Liban, Indija i Sjedinjene Američke Države. Istraživanje je pokrenula organizacija Orb Media, a vodila ga je profesorka na američkom državnom univerzitetu u njujorškom mestu Fredonija Šeri Mason.

Plastične nanočestice otkrivene su u 93 odsto uzoraka vode velikih svetskih brandova poput Aqua, Aquafine, Dasani, Evian, Nestle Pure Life, San Pellegrin, Bisleri, Epure, Gerolsteiner, Minalbe i Wahaha. Uglavnom se radilo o polipropilenu, najlonu i polietilen tereftalatu (PET). Prosečno je otkriveno deset plastičnih čestica po litri vode, od čega je svaka bila veća od debljine ljudske dlake.

“Smatram da se nanočestice oslobađaju tokom procesa punjenja boca i da većina plastike potiče iz samih plastičnih boca i plastičnog čepa”, objasnila je Mason za AFP.
“Brojke nisu katastrofalne, ali su zabrinjavajuće”, komentirasala je ona rezultate istraživanja.
U ranije sprovedenoj studiji Orb Medije se pokazalo da su čestice plastike, u mnogo manjoj količini, pronađene i u vodi iz vodovoda, ali je ustanovljeno i da je ona mnogo sigurnija za konzumiranje.

Zasad nije poznato da li i u kolikoj je meri konzumiranje vrlo malih komadića plastike štetna jer stručnjaci ovaj problem još istražuju.
Ipak, oni upozoravaju da je ranije ustanovljena povezanost između izloženosti organizma plastičnim česticama i razvoja nekih vrsta karcinoma, manje količine spermatozoida kod muškaraca, razvoja autizma i ADHD-a (poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje) kod dece. Šefica ogranka za Severnu Ameriku nevladine organizacije “Oceana”, Žaklin Savic, koja se bori protiv zagađenja okeana, smatra da su rezultati istraživanja još jedan razlog za donošenje zakona o ukidanju proizvodnje plastičnih boca za vodu.

Izvor: N1
Foto: